Page arrow

Jesam se ja za ovo bario?

Large belinda fewings yoloxsor8vo unsplash

Belinda Fewings; Unsplash.

Srijeda
21.04.2021.

Lazar se već dvadeset minuta pokušava prijaviti za cijepljenje preko stranice, Robi kuha bolonjez, a Iris donosi kavu na terasu naše male kućice. Sjedimo i upijamo valjda jedino sunce ove godine. Lazar se sprema u posjet svojima i psuje i Autotrans i Samoborček i svaku autobusnu liniju. Priča nam o prošlom odlasku i da je autobus bio dupkom pun, svi bez maski, vozač kašlje ljudima u lice. Mi ostali smo oglušili i na putovanja i na covid, razmišljamo o poslu, vešu i kiši, probama, teretani, režijama, svađama, Instagramu i svemu o čemu bi trebali razmišljati ljudi naših godina, bar ovih pola sata na suncu.

                                                        dobro koji je ovo jebeni kurac?

šta?

                                                        ne mogu se prijavit na ovoj šugavoj stranici.  

ne šljaka ti to, moraš u teku kod doktorice.

                                                        ja sam se prijavio odavno, sto tisućiti sam bio.

kaj još nisi došao na red?

                                                       ne, pa vidiš da ne znaju ko pije ko plaća. jedni gledaju preko stranice, drugi preko bilježnice u ordinaciji, a treći preko veze.

a vi, ostali?

                                                        ja se nisam.

zašto?

                                                        šta ja znam.

jebote jesi ti antivakser?

                                                        ne.                                         

onda izvoli.

                                                       pa da radi možda i bih.

ajme ti si fakat jebeni antivakser.

                                                        debilu nisam, strah me doktora.

ovo nema veze s tim, ovo je društveno pitanje.

                                                       ma ja se nisam zbog društva, nek me cijepe s čim god oće, al neću više ovakav život.

dobro debilu fakat se prijavi.

moja baba se odbila cijepiti jer je gledala bujicu. zamisli.

                                                        zbog bujice?  

da, prvo je bila za, onda se malo premišljala i javila mi da ona neće, ja sam joj pokušao objasniti da pusti sad svoje desničarenje, da je ipak školovana žena, ali ništa, nema. odbila.

                                                        jebote bujica.

a kaj se ti čudiš? pa ni ti se nećeš, a kao pametan si dečko.

                                                        ajde odjebi, cijepit ću se kad prođe još neko vrijeme.  

lako tako. pa jel ti shvaćaš da zbog takvih kao ti ovoj pandemiji nema kraja?

                                                        je, evo zbog mene.

a znaš pojest 5 bonkasa u večeri, kao znaš šta je u njima? jebote, to ti je otrov, a ne ovo.

                                                        da fakat, ja nisam imala nikakve nuspojave.

kad vi vani brijete na fajzera.

                                                        joj isti kurac, samo je tu spin teški oko astre.

Naša je generacija konstantno suočena s pitanjem odgovornosti, solidarnosti i zajedništva. Tako je i imunitet krda ideja koja ostaje na nama da je realiziramo; odgovorno, solidarno i zajednički. Država i sustav ne brinu o svojim građanima i građankama, a na nama je da preuzmemo odgovornost i pobrinemo se za sebe i svoje, tuđe i druge. Ponekad mi se čini da se previše bavimo etičkim pitanjem cijepljenja, idejom i strukturom pandemije, da se mene pita, cijepilo bih sve, digni rukav, sjedi i gotovo. Društvenu odgovornost vidim upravo u tome da Bujica i ini ne mogu utjecati na nečiju odluku hoće li sudjelovati u znanstveno dokazanom medicinskom postupku bitnom za cijeli svijet ili neće. To jednostavno ne može biti stvarnost u kojoj ja želim postojati. Svi zapravo znamo da Robi zapravo nije antivakser, ali ovo je neki njegov glupi bunt zbog cijele prašine oko korone, cjepiva, čas zatvaranja, čas otvaranja. Za koji dan će prvi zasukati rukav i primiti što god mu daju, bez objave na Instagramu, bez previše razmišljanja o tome, ali uživa u tome da potakne neku raspravu i onda nas sluša kako mu seremo.

jesam se ja za ovo bario? jebeni strejteri imaju virus i evo cijeli svijet se okupio i hrabar je, bori se, istražuje, a di su oni bili kad smo mi umirali od hiva? onda je bilo vidi pederčine, jebu se, nek pocrkaju, a sad cijepi se, ma nek mi puše kurac. budi dobar za druge, poštuj ove i one, čuvaj susjede, koje susjede? onu s prvog kata šta mi svaki dan blagoslivlja vrata jer sam peder, nek se sama čuva.

                                                        ajme jako glupa brija, šta sad to znači da svi trebaju umrijeti jer je svijet nepravedan?

ne, cijepit ću se, nisam debil, znate da hoću, ali me ljuti ovo sve. doslovno kao da hiv ne postoji, uuu dobili smo prep, jebeno buraz, koliko im je desetljeća trebalo. brate.

                                                        s kim se ti boriš?

kaj si postao aktivist?

                                                        je, sve je uvijek smiješno i zabavno, e pa meni nije.

dobro, jasno da nije, čujem te.

                                                        pa onda ne seri.

al fakat istina. za vas se nitko nije borio.

                                                        svaki dan neka presica, ovi pričaju jedno, oni drugo, ja više ne znam gdje smijem hodat, pa sjednem u kafić pa čujem radio pa ustanem jer očito ne smijem sjedit, ekipa je bolesna, pa nisu mediji tu da vi pričate ljudima, a međusobno. i prijavio sam se za cijepljenje, odavno.

zakaj sereš onda da nisi?

                                                        jer mogu. jer sam ljut.

s razlogom si ljut, okej, kužim. samo mi je ova cijela brija oko antivakserstva malo too much.

                                                        ma i ti jebeni antivakseri, otkud su oni pali jebote.

niotkud. samo gledaju naše vijesti.

                                                        true.

ja sam prošli put poslikao bus i poslao im da nitko nema masku i da nas je milijun.

                                                        jesu ti odgovorili?

je, degenerici, da će poduzet nešto, oće kurac.

                                                        ma joj sam da primim to sranje i da opet mogu čagat.

ja želim normalan život natrag.

Gledam ih i razmišljam što je za nas normalan život. Prividna mogućnost izbora, materijalizacija ispušnih ventila, prostornost i kretanje bez zabrana, stres i umor povezani isključivo s našim životom koji, ovakav, dugoročno nije održiv, tijelo ne može toliko, psiha ne može toliko, a kapitalizam manje ne prima. Normalan život je za našu generaciju cjelodnevni rad, rastrganost na milijun strana, pokušaj održavanja psihičkog i fizičkog zdravlja, spontani susreti, dejting aplikacije, društvene mreže kao mjesto rada, vožnja bicikla kao rad, šetnje pasa kao rad, razgovor na mobitel kao rad, sve kao rad. Mi ne znamo stati, mi ne smijemo stati jer bez svega toga nema života, nema hrane, nema grijanja. Kad kažemo da želimo normalan život natrag, zapravo od njega želimo samo egzistencijalnu pokrivenost i odnose s drugim ljudima. Prekarne pozicije, anksioznost, nemogućnost izbora, sve to zapravo ne želimo natrag.

                                                        meni se čini da smo svi bar malo stali, ko prisilan odmor.

je, evo uživam u tome, stojim i gladujem.

                                                        dok nas procijepe pocrkat ćemo svi.

ništa to, sad će ove bogate zemlje donirat jadnim hrvatima cjepivo koje oni ne žele pa ćemo svi da budemo sretni i zdravi.

                                                        onda nam još samo hiv ostaje.

i hpv ako te nije zahvatilo u osnovnoj. ili na faksu.

                                                        to ćemo ti svi skupit pare.

crowdfunding za Irisino hpv cjepivo.

                                                        urlam.

Svima nam je jasno da je svijet nepravedno mjesto, koliko god to otrcano zvučalo, ali ponekad treba birati borbe i odrediti za što je vrijeme, a za što nije. Te parole koje možemo pročitati na svakom koraku, o solidarnosti i zajedništvu, super su ideja o svijetu i covid krizi, ali su daleko od istine. I dalje će oni privilegirani imati bolju skrb, cjepivo prvi i preko svakog reda i resurse za preživjeti istu tu brigu za druge, stajanje doma i distancu, kakvu god. Mi drugi ćemo se izlagati zarazi, juriti gdje god treba i ne treba, hodati po terenima i raznositi pomoć, cijepiti se bilo čime i bilo kad, trčati na svaki poziv doktorice jer smo nekim čudom došli na red, nama drugima i dalje ostaje HIV, privatizacija zdravstvene skrbi i nemogućnost njezina plaćanja. Ustajte pederi na svijetu, svi sužnji koje mori glad!

ima netko dve glave za isfurat?

                                                        ja imam onak 179 znači ne mogu dić manje od sto.

e jebeno, ja imam 26 pa ti prebacim i dignemo.

                                                       koji smo mi jazavci.

daj probaj ovaj filter, super bi mi stajao istetovirani vrat.

                                                       isss top. daj to isfuraj.

a ne znam, ko zna di ću tražit job.

                                                        lik ne živimo više u takvom kurcu.

jesi ti zaboravila da smo mi u hrvatskoj.

                                                        ups da, sori.

ja nisam gym platio, briješ da mogu reć da me puste danas pa da ću sutra.  

                                                        brijem da bez beda.

fuj mrzim kad mi se veš osuši ovak i smrdi po vlagi.

                                                        ma boli te k, ionak su svi izgubili okus i njuh.

urlam.

                                                        dobro, aj prebaci pa da dignem, moram danas platiti režije.

Vani je počelo pljuštati kao iz kabla, čini mi se da jesen traje zauvijek. Samo ništa ne počinje, a u jesen inače uvijek sve počinje. Vrijeme je kao pandemija, stalno nešto čekamo, u nekom praznom prostoru ničega, samo čekamo, pa malo dođe sunce pa nas opet sjebe. Svako odlazi nekamo, ispuniti neki dan, neki sat, neki privid slobodnog vremena, neki privid egzistencijalne održivosti. Bolonjeza srećom ima za nekoliko dana.

***

Ovaj tekst sufinanciran je sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija.

Možda će vas zanimati
Održati Tamagotchija na životu što duže
Homepage untitled design  2 22.09.2021.

Nemrem ja sam tak pisat o bilo čemu

"Ovo je prva slobodna večer koju imamo skupa od početka ljeta. Svako od nas ima u glavi tisuću stvari koje radi, ali večer je kratka i predugo nismo skupa cugali, ne možemo prepričati sve."

Piše: Espi Tomičić

Održati Tamagotchija na životu što duže
Homepage dizajn bez naslova  8 23.08.2021.

Ljeto već je gotovo

"Instagram je jedini prostor koji ovo ljeto pamti drugačije, Instagram je zabilježio samo ono što sam htio da se zabilježi, ali tekst uvijek otkrije istinu."

Piše: Espi Tomičić

Održati Tamagotchija na životu što duže
Homepage pexels anna shvets 4587955 21.06.2021.

Kruha i nagrada

"Nećemo spavati mirno ako se odmaknemo ili oglušimo, nećemo bezglavo lutati ulicama okrećući glavu na drugu stranu, nećemo nikad biti oni koji pune Word stranice ljubavlju bez konteksta i pričama bez politike i zato smo budni, zato i postojimo."

Piše: Espi Tomičić

Održati Tamagotchija na životu što duže
Homepage pexels nathan cowley 920036 26.05.2021.

Kaj ćemo s mizoginijom?

"Nemali broj puta sam čuo da je to pretjerivanje i da će nas ljudska prava i politička korektnost dokrajčiti jer više nitko ne smije ništa reći. Mislim da se i dalje moramo boriti na svim frontama, pa čak i kroz jezik jer je on onaj koji definira stvarnost."

Piše: Espi Tomičić

Održati Tamagotchija na životu što duže
Homepage 1111jordan whitfield sm3ub ijkqg unsplash 24.03.2021.

OnlyFans DifferentChance

"Vrijeme smo drugačije mjerili od naših vršnjaka koji su ga imali napretek, za predavanja i zabavu, studiranje i mamurluke. Ponekad mi se čini da sam ih izabrao po klasnoj osnovi jer smo slični, jurimo uvijek i svugdje i jednako smo umorni."

Piše: Espi Tomičić

Održati Tamagotchija na životu što duže
Homepage 1111111111111tobias tullius quf inijcj0 unsplash 17.02.2021.

Jutro donosi kraj

"Na afteru nestaju šljokice, rasvjeta i jaki basevi, ljudi oko mene postaju sjebani, sretni, razdražljivi… Po afteru se život poznaje."

Piše: Espi Tomičić

Korištenjem portala Booksa.hr pristajete na prikupljanje cookiea.
Booksa.hr koristi kolačiće u svrhu analize posjećenosti stranice, kako bismo vidjeli što volite čitati i konstantno poboljšavali naš sadržaj.
Booksa.hr ne koristi vaše podatke ni u koju drugu svrhu