Dr. Ostojić: Žižekove subliminarne perverzne poruke

PITANJE

Dragi doktore!

Ja sam Nina i osjetila sam kako u zadnje vrijeme ne mogu gledati filmove kako sam ih gledala prije. Naime... iznimno se seksualno uzbudim kad pogledam bilo koji film. Bilo koji! Mislila sam da me samo privlače zgodni glumci, ali sam definitivno otklonila te sumnje nakon što sam se napalila dok sam gledala Matrix.

Nedavno sam doma gledala Psiho i prestravila sam se: u zadnjoj sceni psihijatar objašnjava bolest jednog od likova, a ja sam luda, napaljena, radila bih to na psihijatrovom stolu, u Batesovom motelu, bilo gdje! Jako mi je neugodno to priznati, do sad sam to rekla samo jednom prijatelju za kojeg znam da je opsjednut seksom. On kaže kako i njega užasno uzbuđuju Hitchcockove plavuše, ali meni nije do osobe. Naprosto, razmišljanje o filmu kao takvom, i to takvo neuobičajeno razmišljanje, to me uzbuđuje. Kakva je to bolest, doktore?

Ne moram ni pričati o praktičnim nevoljama te moje hiperseksualnosti. Išla sam sa dečkom gledati Avatar u kino. Čim se pojavila prva trodimenzionalna fora u špici, ja sam već šenula mozgom. Doslovno sam se bacala i slinila po dečku, a on nije znao kud će ni šta će. Uglavnom, nismo mi bili toliko dugo skupa, ali par dana nakon Avatara me nazvao i rekao da me prevario s drugom i da ne zna šta će. Ja mislim da mu je ta druga ženska samo izlika: ne smeta njemu višak njegove seksualnosti, nego moje. Prepoznala sam u tom njegovom tonu i činu tipično filmsko dramatiziranje, i znate šta? Pogađate - uzbudila sam se.

Doktore, objasnite mi kako da objasnim i da umirim svoj ludi libido? Htjela bih opet gledati filmove kao i svako normalno ljudsko biće.

Nina

ODGOVOR

Poštovana Nina!

Pregledao sam popis knjiga koje ste pročitali u zadnja tri mjeseca i, naravno, uzročnik Vaše seksualne anomalije vidi se iz aviona - to je zbir Žižekovih psihoanalitičkih interpretacija raznih filmova, Pervertitov vodič kroz film. Iako se Žižek na početku pravi kako 'pervertit' iz naslova nije klinička kategorija nego puko izokretanje spontanih percepcija filma, mi literoterapeuti dobro znamo kako lukavi Žižek često zna kroz svoje teoretsko zadovoljavanje i samozadovoljavanje posaditi nemali broj subliminalnih perverznih poruka. Ako ste počeli žižekovsko-pervertitski gledati filmove, tu se zasigurno pojavio i višak seksualnog užitka u tom gledanju, višak koji je opsesija psihoanalitičkih teoretičara. Upali ste u zamku i za Vas je kasno, a vi roditelji koji čitate ovaj tekst: upozorite djecu da na putu do škole nipošto ne pričaju sa psihoanalitičarima!

Nego, kao što kažem, malo se ovdje može napraviti. Freud, Lacan i Žižek trio su akademskih otrovnica čiji se interpretativni otrovni okvir vrlo teško uklanja. Jedan način je da se potpuno okrenete od onoga što oni pišu: dakle, počnite gledati eksperimentalne filmove (bez ljudskih glumaca, po mogućnosti) i počnite čitati Talcotta Parsonsa čiji tekstovi ne produciraju nikakav užitak, a kamoli višak užitka. Ukoliko niste spremni na tu tešku čitateljsko-gledateljsku dijetu, naprosto Vam preporučujem da pronađete još nekoga tko pati od istog problema kao i Vi. Ulovite pervertita s kojim možete pronaći razumijevanje tokom gledanja filma: Vaše gledanje filmova će biti ugodnije, ono više neće biti opterećeno pervertitskim osjećajem grižnje savjesti, a možda pronađete i stalnog partnera. Ipak, pripazite Drugi put koju ćete knjigu uzeti u ruke.

Dr. Ostojić