Dr. Ostojić: enciklopedijska bolest

PITANJE

Dragi gospon doktor!

Moje ime je Ratimir. Ja sam vam, kak se to kaže, čovjek s enciklopedskim znanjem. Ja sam erodit i profesor ameritos. Jaka faca. Al problem je u tome kaj mi je svo to znanje, onak – PUF – nestalo za tren. Sam tak prek noći! Pa kak?

Niš nemam pojma, ali kad sam skužil kaj mi se desilo, skočio sam do Hazo-a i pitao svoje frendiće kaj je bilo, ne? Sva moja ekipa isto ima ful veliko znanje, ali ga nije spušila ko ja. I onak, žive legende iz Hazo-a ful dobro kuže moj problem i sve znaju, carevi, al samo nemaju pojma kak da to izlječim. Tu upadate vi, gospon doktor!

Evo kaj su mi rekli. Izgleda da je moj problem vezan uz ovaj fajt oko Hrvatske književne enciklopedije kaj se događao u Vjencu, ne? Visković je skupil članke u jednu knjigu, a ovi drugi su mu rekli da mu je ta knjiga ful loša i jugoslavijska. I simo - tamo, Krleža – Aralica, Tito - žito, i eto ga, na kraju nemamo pojma kaj zapravo spada u književnu enciklopediju. E, a kak sam ja ful osjetljiv na enciklopedije i ta sranja, onda je mene sve to tak potreslo da sam odmah odbacio SVO znanje kaj sam imao! I tak, sad ne znam niš.

A sad ćete me pitat, kak onda da znam pričat ovim otkačenim jezikom? Kak to da nemam pojma o ničemu, a znam ovak bacat rime – plime? Ispada da mi je jedino znanje kaj mi je ostalo u bulji onaj 'trash' kaj sam ga slučajno pokupio od svog unuka, blesavog tinejđera kaj sluša samo suvremeno njesra i niš ne čita. Moj cijeli jezik i, onak, razum svode se na brije mog luzerskog đibera od unuka.

I kaj sad da radim? Probal sam sam rješiti problem te Hrvatske književne encikle, ne? Uzel sam knjigu od Krleže i knjigu od Aralice, pa da vidim kaj je bolje. Počeo sam čitat Krležu i bam, stari, nakon jedne rečenice (koja traje, onak, pet stranica) sam zanjonjao ko beba. A onda sam uzel Aralicu i zrigao se čim sam vidio naslovnicu. Meni je sve to pušiona.

I kak da se zlječim? Familija mi kaže da sam star i da sam postao senilan. Samo te familija može tak posrati! A opet, kaj ak su fakat u pravu. Doktore, ak bolujem od neke enciklopedske bolesti, dajte mi zmiksajte neki lijek i bok. A ak sam fakat senilan, onda mi fino frknite neki otrov u žilu pa da otegnem papke ko gospodin čovjek, ne?

ODGOVOR

Poštovani gospodine Ratimir,

vi ste žrtva jednog naročito adiktivnog gnostičkog stanja koje je uznapredovalo do najgore, enciklopedijske razine. Vaš je problem neizbježna posljedica nezajažljive potrebe za znanjem, popraćene izrazitom osobnom vezanošću uz stečeno znanje. Sad kad je problem potpuno eskalirao, krajnje je vrijeme da prionemo terapiji.

Da objasnimo, ovisnost o znanju nastaje već u osnovnim obrazovnim institucijama u kojima se djecu potiče da uče, ponavljaju i pohranjuju određeno znanje u svoju memoriju. U početku prinudno, sticanje znanja postepeno prelazi u naviku, užitak i naposljetku – u potrebu! Tako mladi učenici često postaju učenjaci s enciklopedijskim znanjem.

Međutim, premda takvi ljudi posjeduju zavidnu širinu poznavanja podataka, njihovo znanje čini ih veoma krhkima i podložnima bolestima. Naučene informacije predstavljaju određenu 'duševnu' težinu i od njih polagano nastaje neskladna mentalna konstrukcija. Najčešće je potreban pad tek jedne informacije da bi se cijela konstrukcija urušila i proizvela golemu štetu pojedinom razumu. Zbog toga, ne samo što je navedena polemika oko Hrvatske književne enciklopedije kod vas uzrokovala krizu određenih podataka, nego je dovela do kataklizme kompletnog znanja i do smanjenja vaše temeljne inteligencije.

Ta krhkost pojašnjava i intenzitet cjelokupne polemike oko Enciklopedije. Pitanje toga treba li Enciklopedija sadržavati više članaka o nacionalnim autorima – koje bi se 'običnim ljudima' činilo nevažno – samo je jedno od bezbrojnih krucijalnih životnih pitanja za ljude s enciklopedijskim znanjem. Kako onda izliječiti vas (a možda i ostale)?

Rješenje možete pronaći jedino u humanitarnom radu u literoterapijskoj ordinaciji, gdje će vaše široko znanje o književnim djelima poslužiti za dijagnosticiranje bolesti i liječenje pacijenata. Tek kroz rad s književno oboljelima, kad budete primorani iskoristiti svoje postojeće znanje u svrhu spašavanja drugih ljudi, vaše enciklopedijsko znanje dobit će čvrste moralno-humanističke temelje i postat će otporno na zloguka proturječja iz oponentskih mreža znanja.

Dr. Ostojić