Šta sanjam?
I sam bih voleo da znam šta znače ti snovi koji me saleću svake noći, bez obzira na sve napore lekara i ostalog medicinskog osoblja da me sačuvaju od 'sukobljavanja' sa njima.
U poslednjem snu, na primer, bio sam piton, strateški postavljen u blizini ulaza u akvarijum. Svako ko je hteo da uđe morao je da prođe pored mene, a ja sam određivao koordinate njihovog ulaska i boravka među izabranima. Oni koji ne bi dobili zeleno svetlo, kao i oni koji bi iz bilo kog razloga bili izbačeni, završavali su u mojoj grdnoj utrobi. Ta prostorija je bila toliko velika da sam se i ja nekoliko puta u njoj izgubio, naročito u onom delu koji je predstavljao pustinju i zbog toga, naročito zbog peska pod nogama, izgledao poput mrene na oku goluba, čineći sve daleko tajnovitijim nego što je doista bilo.
Bilo je i drugih tajanstvenih mesta koje nisam znao ni umeo da prepoznam, recimo, neka vrsta 'ljubavnog potoka'. Potok je izvirao između kamenih blokova, spuštao se niz brdo, a onda se, kada bi stigao do zatravljene padine, pretvarao u miran, plitak vodeni tok, koji se kretao sa toliko sporosti, kao da će svakog trenutka stati. Nikada nije stao, bar ne u mojim snovima, u kojima se pretvarao u jezero prekriveno oblakom od vrelih isparenja, proizvedenim brojnim snošajima koji su se tu odigravali. U stvari, na ulasku u potok niste znali šta će vam se desiti, pogotovo tokom perioda dok su se senasti odsjaji vaših tela spuštali preko niza šiljatih kamenova, očigledno smeštenih na tom mestu samo da bi naudili onima koji su hteli da osete slast strasti u mirnim vodama.
Nikada nisam doznao pravo značenje tih snova, ukoliko snovi, naravno, uopšte imaju neko značenje. Tokom godina prošao sam (kao laik i amater) dugačak put od obožavanja Frojdovih Tumačenja snova i Jungovog 'sinhroniciteta' do izrazite bezvoljnosti da vidim bilo šta u njima. Snovi su izbljuvak ili isprdak umornog uma i to je sve što se o njima sa sigurnošću može reći, rekla je u jednoj prilici Gorica Sablazan, predsednica Fondacije za ispravno tumačenje snova.
Ta zloglasna Fondacija služila se proverenim metodama spaljivanja knjiga (a i ljudi, ukoliko bi situacija to zahtevala), i to se obavljalo na velikim gradskim trgovima, uz prikladan muzički program i nastup horova sastavljenih od dečaka i devojčica iz obližnjih škola. Manifestacije su bile izuzetno dobro posećene, što je davalo dodatni polet članovima Fondacije za ispravno tumačenje snova.
Parole, poput onih koje su koristile putničke agencije: 'Sve je bolje bez snova' ili 'Bez snova život je lepši', pokrivale su svaki pokušaj da se o snovima progovori i na neki drugi način. Lepo je rekao naš stari pesnik, Frank Mita, koji je proveo nekoliko godina na vrhu jednog stuba, sličnog stubovima stilita u drevna vremena: "Sujetna je ona reč koja veruje da je nijedna druga ne može zameniti."
Šta mi se događa?
Poslednjih desetak dana proveo sam u bolnici, gde sam dobio novu terapiju za moje hronično oboljenje. Sve se završilo bolje nego što sam mislio. Međutim, tužno je bilo videti toliko mladog sveta koji je podlegao teškim hroničnim boljkama kojima su nekad podlegale uglavnom starije osobe. Sada uopšte nije teško videti mlađe ljude koji pate od Parkinsonove bolesti ili od multiple skleroze i drugih nervnih oboljenja. Da li je to posledica kletve savremenog sveta koji toliko zavisi od brzine? Kletve koja glasi: 'Ko brzo živi, brzo i mre.'
***
Tekst je nastao u sklopu projekta Prošireni estetički odgoj (Aesthetic Education Expanded) koji je financiran u sklopu programa 'Kreativna Europa' Europske unije.
Foto: Umberto Nicoletti / Flickr
