Autonomija

Vidi što sam nam uzela – izjavila je dok je otvarala kutiju s rupicama. – Trebamo vidjeti možemo li se brinuti o živom biću, znaš, za kasnije – značajno me pogledala.

Iz kutije su izvirila dva okrugla oka koja su me tupo gledala, kao i ja njih, pretpostavljam. Obično ljudi kao vježbu za bebu uzmu psa, Jasmina je nama nabavila iguanu. Jasmina je meni nabavila iguanu da dokažem da sam sposoban održati biće na životu. Bar je neću morati izvoditi u šetnje, laknulo mi je. Zadovoljna svojim genijalnim testom moje predanosti, otišla je na posao i ostavila nas same.

Iguana je još bila u kutiji. Nije ju ni dotaknula, toliko o brizi i predanosti. Izgleda da se za ovu ljepoticu s podbratkom brinem samo ja. Odlučio sam je nazvati Sudija, jer bi trebala presuditi našoj vezi, a funkcionira i ako je cura i ako je dečko, ne znam kako se iguanama određuje spol. Na stol sam položio dlan na koji se Sudija spremno uspela. Mazio sam je po glavi i divio se njenim razrokim emancipiranim očima i hrapavoj ljeskavoj ljusci.

Jasmina nije uzela terarij, tipično. Evo nam iguane, ali ti radi sve oko nje, ja neću mrdnuti prstom i ako se nešto sjebe, isključivo si ti kriv. Odličan test zajedništva. Pogledao sam ponudu u petshopu kraj kuće i odlučio se za terarij taman dovoljno velik da znam da će iziritirati Jasminu.

Odlično, Sudija dobiva palaču! Stavio sam je u prednji džep trenirke, jer ne znam što iguane rade kad ih ostaviš same doma, i poveo na naš prvi zajednički izlet. Na povratku sam je morao ubaciti u terarij, jer bih je u suprotnom zgnječio prislanjanjem stakla na trbuh, a to si ne možemo dopustiti. Kad smo došli kući, stavio sam joj maketu auta u terarij, nabacao kamenčiće i grančice za raznolikost i stavio joj rupičastu kutiju u kojoj je došla da se osjeća sigurnije.

Kad je sve bilo spremno, podigao sam poklopac i spustio je u njen novi stan, ali poklopac je ispao iz trapave ruke. Staklo je velikom brzinom krenulo na Sudiju i u zadnji sam je tren uspio izmaknuti da ne postane raspljacana mrlja u svojoj novoj staklenoj grobnici. Sudija me gledala razrogačenim očima, točnije gledala me svojim lijevim okom, a desnim je nešto tražila.

Instinktivno sam pogledao u smjeru njezina pogleda i momentalno problijedio. Na podu se savijao i koprcao njen rep. Manje od 24 sata i već sam je osakatio, Jasmina će biti oduševljena. Sudija je pobjegla ispod kreveta i počela ispuštati zvuk koji nisam znao da gušteri mogu proizvesti. Iguana je gušter, panično sam razmišljao, a gušterima naraste rep. Krenuo sam mahnito guglati jesu li svi gušteri, konkretnije iguane, sposobne za regeneriranje otpalih udova.

Otkrio sam da se to zove autotomija i da jesu i bilo mi je lakše, ali izgleda da Sudiji ta informacija nije bila važna, i dalje je jezivo pištala. Pokušao sam doći do nje i vratiti je u terarij, ali nije surađivala.

– Jebemu mater, Zorane – Sudijino treće oko počelo je emitirati svjetlost.

– Oprosti, nisam htio...

– Prepao si me znaš kako.

– Oprosti, žao mi je. Jel te boli?

– Boli? Aha, misliš rep? Ma odbacila sam ga od straha.

– Čekaj, ti si ga odbacila, nije ga prerezalo staklo?

– Vidiš li igdje zelenu krv?

– Ne... Ti si odbacila rep sama?

– Jesam, Zorane, zakurac očito.

 – Šta ću reći Jasmini? Mislit će da sam ti to ja napravio.

– U neku ruku i jesi.

– Hoćeš li joj reći da nisam?

– Šta ti je, Zorane, iguane ne mogu govoriti.

Ivana Butigan

Najavu tribine Eks/poniranje pronađite na linku!