Radmila Petrović: Jedna pjesma

Ususret gostovanju na tribni Poetomat, donosimo jednu pjesmu Radmile Petrović. 

Otac poštovanjem smatra
kada se prošlost poriče
ili barem ćuti

sve te rezolucije Saveta Evrope
od mene traže da osudim svog tatu
da ga sasečem
a ja to ne mogu

neka ga osudi neko
kome nije tata
kome se taj čovek nije budio u pet
da pravi prtinu do škole

možda su za to kadri građani
ali mi nikad nismo mogli
odvojiti ratnog zločinca od heroja
nasilnika od oca

nismo mogli konačno
presuditi
nismo mogli pozvati
službu socijalnog

zna se šta je loš otac
koji te ne prizna kao svoju
ode da pravi po svetu
neku drugu decu

ne onaj koji je sve što ti je dao
iz zemlje vadio rukama
držao srp i čekić neprestano
a nije mu bilo dato da vidi

kako lome se grede
i pšenica u potocima
sipi
niz ćerkino srce

Radmila Petrović (1996., Užice) odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gdje je završila i master studije. Kao laureatkinja 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pjesama Miris zemlje (Dom kulture „Pivo Karamatijević”, Priboj, 2014), a kao pobjednica 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović” zbirku Celulozni rokenrol (SKZ i Valjevska gimnazija, 2015). Njena treća zbirka poezije, Moja mama zna šta se dešava u gradovima (PPM Enklava, 2020; Šmeker-devojka, 2025), prodata je u preko 12.000 primjeraka i objavljena u Njemačkoj, Poljskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a češko, španjolsko, mađarsko i slovensko izdanje su u pripremi. Učestvovala je na festivalima i čitanjima poezije širom Europe. Osvojila je nagradu Koło brzegu poezji i prozy na poljskom festivalu TransPort Literacki. Kao stipendistkinja boravila je na književnim rezidencijama u Skoplju (Reading Balkans), Berlinu (S. Fischer Stiftung), Beču (Q21/MQ), Prištini (READ), Sofiji (Traduki), Munamakiju (Saari Residence), Sijeru (Villa Ruffieux) i Cugu (Landis&Gyr).