KRITIKA 207: Albahari/Radaković

Žarko Radaković i David Albahari, Knjiga o muzici (Laguna, Beograd, 2013.)

WE SHALL BE FREE

Utisci o Knjizi o muzici Žarka Radakovića i Davida Albaharija mogu se grupisati oko nekoliko osnovnih pitanja, na koja se svaki kritički osvrt po prirodi stvari i trudi da odgovori. Ta pitanja odnose se na prirodu same knjige, njene umetničke i poetičke odlike, potom na mesto knjige u opusima dvojice autora, koje je neraskidivo vezano uz pitanje o međusobnom odnosu i autora i pomenutih opusa, i na kraju pitanje o mestu knjige unutar koordinata ovdašnje umetničke produkcije.

Ukoliko bi trebalo na početku odrediti književni žanr, već tu nastupaju nedoumice, pošto, osim što je jasno da je u pitanju proza, ništa drugo nije jasno. Reč je svakako o vrsti epistolarne proze, ali same epistole žanrovski variraju od autobiografskih ispovesti, preko eseja i muzičke kritike, ili muzičke autobiografije o drugima, pa sve do pseudoistoriografske, klasične postmoderne fikcije. Drugim rečima, sve ono što inače odlikuje opus i jednog i drugog autora, sačuvano je i u Knjizi o muzici, s tim što je sada dodatno usložnjeno preplitanjem i zaplitanjem tekstova, srastanjem i urastanjem jednog rukopisa u drugi, odnosno prožimanjem koje razmiče koordinate pojedinačnih tekstualnih stvarnosti. Tekstovi-pisma koja autori jedan drugom 'šalјu', kojima jedan drugog dozivaju, sadrže na ovaj način u sebi duh i atmosferu džez-sesije, na kojoj muzičari 'dozivaju' i 'pozdravlјaju' jedan drugoga, 'provociraju se', 'dobacuju' frazama i improvizacijama u stilu "to isto ali malo drukčije".

Upravo zbog toga jednako važno za razumevanje ove knjige jeste – razumevanje muzike o kojoj knjiga govori, a njen izbor je u dubokom dosluhu sa poetikama dvojice autora. Dok Albaharijevi muzičari Medeski Martin & Wood, Groundation ili Morphine istražuju iznutra, u sebi, granice žanrova u kojima se kreću, psihotropično lutajući kroz prividno poznate muzičke predele, dotle Radakovićevi Marc Ribot ili Bill Frisell jesu muzičari sa ivice, neprestano u pokretu, nigde i svugde, u stvarnosti žanra, ali istovremeno i izvan njega, oni, dakle, stvaralački čitaju i žanr i stvarnost, hirovito podrivajući i izgrađujući u isti mah svaku matricu uz koju prianjaju. Treba takođe biti svestan mesta svih navedenih muzičara i bendova na mapi savremene pop muzike. Ako se donekle izuzme Morphine, i u još manjoj meri Groundation, svi autori čija se muzika čita u ovoj knjizi nalaze se prilično daleko od bilo kakvog pop-mejnstrima. Reč je, dakle, o muzičarima koji svoju umetničku oblast razumeju kao polјe izražavanja i slobodnog istraživanja sopstvene individualnosti, kao jedan od načina ispolјavanja lјudske kreativnosti, a nikako kao industriju zabave i jurnjave za komercijalnim uspehom.

Sve to može se navesti i kao klјučni umetnički svetonazor dvojice pisaca. Utoliko je Knjiga o muzici važna tačka u opusima Davida Albaharija i Žarka Radakovića jer sa strane, bočno, baca svetlost na njihove opuse. Ali bočno ovde ne treba razumeti kao sporedno, pošto su ovi opusi zapravo i ranije bili u velikoj blizini, dok sada nalazeći se jedan pored drugog oni formiraju jedan intelektualno uzbudlјiv i vrlo važan umetnički krug u savremenoj srpskoj književnosti. Treba samo videti ko su 'sporedni' likovi koji promiču kroz Knjigu o muzici, koje su to kulturne i književne reference koje Albahari i Radaković razbacuju, pa da bude jasno koliko je to daleko od onog naškog, isuviše naškog koje dominira našom, naškom i našim kulturama. A kao poseban dodatak u svemu tome, postoje delovi koji su za najveće intelektualne sladokusce poput, recimo, Radakovićevog dijaloga sa Basarom, posebno sa romanom Mein Kampf, a opet sve to preko zajedničkog prijatelјa i kultnog pisca (nažalost nedavno preminulog) Miodraga Vukovića.

Iz navedenog se može izvući zaklјučak da je Knjiga o muzici jedan od najlepših incidenata u savremenoj srpskoj i regionalnim književnostima. Srpska književnost inače slabo i teško komunicira sa savremenom muzikom. Ukoliko nije reč o nesrećnim pevalјkama iz prigradskih kafana u stvarnosnoj prozi ili celomudrenog, mahom dosadnog referiranja na klasiku u postmodernoj, veoma mali broj srpskih pisaca u svojim knjigama koristi ono što je savremena pop muzika. Ta muzika, koju ceo civilizovani svet sluša niti je dovolјno naša, niti je klasika, pa tako ostaje ni tamo ni ovamo, iako je reč o jednoj od najživlјih oblasti savremene kulture.

Žarko Radaković i David Albahari svojom knjigom, koja je, treba i to reći, sasvim sigurno umetnički najprovokativniji naslov u kompletnoj, ogromnoj dosadašnjoj Laguninoj produkciji – postavlјaju neku vrstu lestvice za ovdašnju kulturu. Kada se ovo kaže, misli se na to da i broj prodatih primeraka, kao i kritička recepcija ove knjige, može biti jedno od posrednih merila otvorenosti za svet ili svetskosti ove kulture, a time i za ono najvrednije u toj kulturi. Jer upravo o otvorenosti, koja podrazumeva dijalog, između umetnosti i između lјudi, dakle, o otvorenosti prema drugom je ovde sve vreme i reč. Zato je Knjiga o muzici i velika knjiga o prijatelјstvu, na prvom mestu Albaharijevom i Radakovićevom, ali odmah potom i svih onih koje umetnosti, muzika i književnost spajaju.

Na kraju, mogao bih da ispričam svoj stošesnaesti san, koji se nadovezuje na Dylanovu pesmu 'I Shall Be Free' od pre tačno pola veka, a Dylan je jedan od podrazumevanih umetnika ove knjige, koji svakako zaslužuje posebnu Radakovićevu i Albaharijevu analizu. I dakle, zove mene tako sa nekog skupa regionalnih lidera predsednik Tomislav Nikolić i kaže: "Kako si, dragi moj Marjane? Evo, kolege i ja ovde analiziramo, pa te pitam, šta treba da uradimo da bi region izašao iz krize?" Dragi moj Tomo, čitajte Žarka Radakovića i Davida Albaharija, a naročito njihovu Knjigu o muzici, a kao muzičku podlogu koristite albume trija Medeski Martin i Wood. Ako ste se odvikli od čitanja, onda je dovolјno da slušate bend Groundation, sad ste navežbali i svi znate engleski pa možete da pratite tekstove. Oni će vam reći sve što vam treba za izlazak iz krize.

Marjan Čakarević
Foto: Medski, Martin & Wood, Chilli Chill (flickr)

***

Marjan Čakarević (1978) diplomirao je i završio master studije na katedri za srpsku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Poeziju objavlјuje u srpskim i regionalnim časopisima, a kritiku, esejistiku i publicističke tekstove u Polјima, Beogradskom književnom časopisu, Quorumu, E-novinama, Ulaznici i dr. Pored mladalačkih poetskih publikacija, objavio je pesničke knjige Paragrad (1999) i Sistem (2011).