KRITIKA 128: Rade Jarak

OVISNIK O TUÐINI

Unekoliko, čudna je nova Jarkova knjiga, Sutra (Litteris, 2011.). Na poslednjoj korici određena je kao suma tri dnevnička zapisa, što je, grubo gledano, tačno. Štaviše, urednik izdanja, ili sam autor, u tom određenju ispoljio je skroman nivo adrenalina za advertajzing. Nema sumnje da su sve tri celine autobiografski tekst budući transparentno nefikcionalne, a da su dnevničke forme po načinu nastanka, budući da su nastale tako što ih je autor beležio u sveščicu koju je stalno nosio sa sobom tokom putovanja. Opet, i strogo formalno gledano i po njihovom unutrašnjem žanrovskom kapacitetu, ove celine nisu dnevnik. Tačnije, poslednje dve, iako nose notacije datuma i časova kada zapisi nastaju (ponegde i gde, tj. ime lokal(itet)a u kome se nalazi autor), nisu samo dnevnik, dok prva celina nastala u Cirihu (Zürich) nije dnevnik nimalo već je jedno melanholično sećanje na prekinuti koitus sa 24-godišnjom prostitutkom iz Dominikanske Republike.

Druga celina knjige je najheterogenija i literarno najambicioznija. Njen naziv je 'Krakovski zapisi', podnaslov: 'o kraju ljubavi, samoubojstvu i prirodi romana' i predstavlja dinamičnu sintezu specifičnih putopisnih opservacija i samoanalizu u stanju naglašene depresije. Završna celina jeste zagrebački dnevnik jedne kratkotrajne veze sa udatom ženom iz javnog života, tačnije evolucija (miltonovski formulisano) ljubavi prizvane i ponovo izgubljene. Ova povest, data u dnevničkoj formi, primarno ima epistolarnu formu, budući da je pisana tako da se autor neposredno obraća svojoj ljubavnici, koja je u isto vreme čitateljka prethodnih delova knjige. Očito da je crvena nit autobiografske knjige Sutra Radeta Jarka ne toliko njegov bogat kopulativni život i evropske erotske avanture jednog boema, flanera i pustinjaka (kako sam sebe vidi tokom teksta), već stara dobra i patetična potraga za ljubavlju, bilo da se ona traži u naručju mlađe prostitutke, starije ljubavnice ili se evocira u serijskom nizu takozvanih kres-šema.

Trijumf instinkta
Jarak nije skandal-majstor, mada autorsko samorazgolićavanje koje upućuje na realne ličnosti i nekovencionalnu ljubav ima potencijala za takav efekat. Autor nije neukusni samohvalisavac, iako brojanje degustiranih prostitutki nije bez zavodničke taštine. U stvari, centralno mesto knjige Sutra zauzima status erosa ili žudnja za seksualnim sjedinjavanjem. Za Jarka, ta je žudnja nagonska i animalna, pa on i ne pokušava da je analitički osvetli. Tvrdi da instinkte ne valja zanemarivati, već ih treba "uzgajati kao biljku, ili drugog čovjeka u sebi". (Sreća pa su Jarkovi instinkti kopulativne a ne neke druge naravi :)). Taj je seksualni instinkt delom znatiželja (Jarak pominje da je koristio usluge transvestite, doduše ne pominjući kako), a delom neotklonjiva potreba, kao alkohol ili instant narkotik. Ipak, odlazak u red light district u Cirihu nije šljakerska relaksacija, nezajažljivost nagona (mada broj od tri prostitutke za veče u dva navrata nije za potcenjivanje) ili sexy turizam. Jarkova motivacija je jednako erotomanske koliko i estetomanske prirode. On uživa u lepom ženskom telu, koliko i u autentičnosti 'kurvarluka' (izraz je autorov čija preterana jačina ukazuje na usađene moralne inhibicije 'bludnika', ali i na draž kršenja zabrana). Anđela, dominikanska prostitutka, kojoj je posvećena prva prozna celina knjige, objekat je divljenja i glorifikacije, figura koja autora pleni svojom čednom naivnošću isto koliko i privlačnim telom.

Ipak, cela ta epizoda nehotično odiše nečim komičnim. Seksualni čin između autora i Anđele trajao je desetak minuta a namesto uobičajenog finala došla je burleska: autoru je pukao nevešto stavljen kondom, što je mladu prostitutku u strahu od zarazne bolesti nagnalo na plač. Nije mi baš jasno šta je kod autora izazvalo poriv za glorifikacijom plaćene partnerke. Kao da je njegov prefinjen ukus i nežnost koju je ispoljio posle 'nezgode' sam za sebe dovoljan motiv da u tekstu istakne svoju sklonost prema prodavačicama ljubavi. Štaviše, da pohvali iskreno podavanje tamnoputih kurtizana, kao i jednu vrstu egzistencijalne autentičnosti bordela, nadmoćne nad malograđanskom svakodnevicom.

U Krakovu sve izgleda sasvim drugačije, iako je 'naš čovjek na terenu' onaj isti. Poljska studen kojoj se autor hrabro suprotstavlja polujesenjom garderobom korespondira sa razmišljanjima o samoubistvu, čak i najavama suicida. Ipak, da je reč o autoru istih apetita i prohteva svedoče erotomanski opisi privlačnosti poljske mladeži i jedan crveni kondom (upotrebljen? ceo? :)). Ipak, u narativnom fokusu je nešto drugo: klima na jugu Poljske (Krakov, Katovice) i svakodnevica kojoj autor svedoči en passant, praćene njegovim gorkim autorefleksijama. Turobnom utisku teksta pridonosi mestimično žučni polemički ton koji je namenjen Edit, osobi s kojom je autor u svežem raskidu.

Zagrebačka, završna epizoda pokazuje da su refleksije o suicidu ostale neapsolvirane i iza autora. Međutim, napetost postoji i u ovoj epizodi i ta napetost je melodramska. Uprkos ironiji s kojom autor gleda na svoj status ljubavnika udate žene, u tekstu preteže ton autentične žudnje za tom osobom, ili oblik 'neograničenog dopadanja', kako ljubav definišu u filmu Das Boot Wolfganga Petersena iz 1981. godine. Kao i u ciriškom delu knjige, i ovde postoji neželjena komičnost situacije, samo što sada ta komičnost ima blag i običan oblik ali pričinjava jači bol srca. Intenzivna kratkotrajnost veze okončana je autorovim razočaranjem; ne veruje više u mogućnost da ikada ostvari trajnu bliskost sa ženom, svejedno slobodnom ili udatom.

Lektorska je tuga pregolema
Esejistička uopštavanja u knjizi Sutra uglavnom predstavljaju njen slabiji deo, iako ima i podsticajnih refleksivnih mesta, recimo o ulaženju u drugi jezik kao o promeni pola. Jarak konstatuje da je roman 'forma budala', čime izaziva nedoumicu budući da je i sam priznati romanopisac. Na trećem mestu Jarak larošfukoovski tvrdi da žene donose sreću i svežinu, ali da u isto vreme teže stabilnosti i sigurnosti – prijateljstvo među muškarcima za Jarka uvek teži rivalstvu.

Spoj kolokvijalnih i poetskih izraza u naraciji u knjizi Sutra nije najsrećnije rešenje, kao ni ustaljena poređenja (tamnopute prostitutke naziva čokoladama). O red lajt distriktu u Cirihu više puta se govori kao o Sodomi i Gomori, što je jedna izlizana metafora. Takođe su, s obzirom da Sutra sadrži malo stranica, iznenađujuće česta klišetirana poređenja i metafore, preuzete iz registra religiozne figuracije: raj i pakao, anđeli i demoni. Prve dve celine sadrže i dve duže pesme sa uglavnom rimovanim stihovima, pri čemu prva vrvi od banalne rime; u jednoj strofi se rimuju pišem/ brišem/ napišem. Druga pesma nosi efekat neobičnih rešenja, ali se oseća da je pisana na silu. Iako je očita autorova namera da njegova naracija emituje blagu ironiju, tipizirana retorika njegove autobiografske proze zaklanja humor čineći ga usiljenim, ili naprosto neuspelim.

Takođe su kao neka vrsta narativnih lajt motiva umetnuti muzički citati iz popularne muzike, iz pesme 'Besame mucho' ili numere 'Za Beograd' iz Šijanovog filma Ko to tamo peva, što samo pojačava utisak jednog otužnog stilskog melanža. Štaviše, u dva slučaja nije sigurno da li je autor pročitao po drugi put svoj tekst pre nego što ga je poslao u štampu. Kada u bordelu upoznaje Anđelu, autor je pita i to da li ima dece. Svega 12 stranica kasnije autor ponavlja isto pitanje uz konstataciju da misli da to nije ranije pomenuo. Da je reč o nekoj priči ili noveli, ovakav postupak bio bi legitiman, svedočeći o uznemirenoj ubrzanosti pisanja ili ispovedanja, odnosno o stanju nestabilnosti lika pripovedača. U autobiografskom diskursu reč je o nemaru i brzini autora, odnosno o tome da ovaj tekst nije imao svog lektora.

Tekst knjige Sutra nesumnjivo nosi Jarkov autorski pečat, kao i njegove kratke noar novele iz japanskog miljea (Wakamono, Žuto), ali i svedoči o želji da se pošto-poto neki rukopisi uture u štamparsku presu. Za razliku od Japanskog dnevnika koji predstavlja zaokruženu lirsko-putopisnu celinu, knjiga Sutra je objavljena prerano, u nekakvom sirovom vidu. Da je autor sačekao i prikupio ili ispisao barem još toliko stranica (svog) erotskog živopisa, takva knjiga bi imala i sadržaja i opravdanja. Ovako je ostala nedonošče: ni pravog skandala, ni uzbudljive ispovedne literature. No, možda je ovo samo faza. Ili predah.
 
Saša Ćirić 
foto: katelyn (flickr)

***

Saša Ćirić (1975.), diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Jedan od urednika Betona, književni kritičar zagrebačkih Novosti, urednik razmene kritika sa Booksom, voditelj na Radio Beogradu 2. Autor dve kritičko-esejističke knjige.