Jovan Nikolić na blic

Povodom izlaska antologije Imena koja cvjetaju u pukotinama bezdana (ur. Ivana Dražić i Karolina Hrga) na naša kratka pitanja odgovorio je Jovan Nikolić, jedan od najuglednijih suvremenih romskih autora. U antologiji donosimo izbor iz njegove proze: Ambasadori ljudskih duša, Očev prsten te Romi – nevidljivi evropski narod, koji ima zvuk bez slike.

Kako biste se opisali u tri riječi?

Snevač, čitač, samotar.

Kako biste opisali vašu prozu zastupljenu u Antologiji? 

Oprostite mi, ali uglavnom nemam običaj da naknadno bavim svojim tekstovima...

Kako biste opisali romsku književnost?

Uzimajući u obzir da su romski spisatelji uglavnom autodidakti, danas je to veoma vredna književnost, ali još uvek neprepoznata i neafirmisana.

Tko vam je najdraži romski autor/ica?

Nažalost romski autori i autorice veoma malo znaju jedni o drugima. Od svega što veoma skromno poznajem, sve više sam sklon rukopisima Ruždije Russa Sejdovića.

Zašto pišete?

Uzbuđuju me reči, otkriće novih spregova, iznenađenja, eros olovke i papira. Pišem isključivo u olovci.

Koji je najbolji, a koji najgori savjet za pisanje koji ste ikada dobili?

Sažimaj tekstove do maksimuma. Piši i kada ti se ne piše.

Na čemu trenutno radite? 

Na knjizi epistola sa Nebojšom Lujanovićem i na nedovršenoj drami Benandanti.

Što trenutno čitate?

Robert Grejvs Bela boginja, Claudio Magris Naslijepo.

Jovan Nikolić (1955.) pjesnik je, prozaist i dramski autor romskog podrijetla, od 1999. stalno nastanjen u Kölnu. Jedan je od najprepoznatljivijih glasova romske književnosti u Europi. Autor je zbirke Weißer Rabe, schwarzes Lamm i drame Kosovo mon amour, prevedenih na desetak jezika. Piše i za kazalište, film i kabaret, surađivao je s Emirom Kusturicom. Dobitnik je više nagrada i član PEN centara Srbije i Njemačke.