Maria Callas se baca u more

Ususret tribini Poezija na živo na kojoj će voditelj Ivan Šamija ugostiti Zrinku Posavec 23. veljače u 18h uživo na Booksinoj Facebook stranici, donosimo jednu Zrinkinu pjesmu.

Maria Callas se baca u more

Maria Callas se budi bez glasa
otrgnuo se od tuge
osamljen
bol, bolan
(prejako se zaljubila)
ssssssssssssssssssssssiktao je
žžžžžžžžžžžžžuborio
cccccccccccccccvvvvrčio nejako
jutros, bolestan, potpuno nestao.
Zaspao.

(Glasovi su takvi; naljute se
pa nestanu)

Glas ju je izdao
ššššššššššššššššumi
ccccccccccccciiiiiiii

Izmaknula je svoje ruke
i grlom legla
na vrući kamen.
''Hvala ti za Floriu Toscu i Violettu Valéry,
ali zbog tebe postala sam kao one
tužna i umiruća, bez svoga glasa.''

Umirući, glas joj je rekao:
''Otpjevao sam što sam imao, ostalo nek'
ide u more.''
Maria Callas je ustala i rukom iz grkljana
iščupala glasnice, bacila ih na kamen.

Krvi je bilo posvuda.

Ništa je nije boljelo.

Glasnice, ogoljene bez srca i žila
umirale su kao ribe na suhom.
Maria se ponovno spustila na razinu
svojih očiju s glasom
i poljubila ga krvavih usana.
Zatim se bacila u more.