U Booksinom književnom programu gostovala je filozofkinja, feministkinja, pjesnikinja, spisateljica i društvena teoretičarka - Maja Solar!
S Majom smo razgovarali o njenoj najrecentnijoj knjizi, poetsko-proznom eksperimentu A htela sam (Enklava, 2022), poetskim potencijalima nesanice, angažmanu u književnosti, ispreplitanju filozofije, feminizma i poezije te brojnim drugim temama. S Majom je razgovarala urednica portala Booksa.hr Ivana Dražić.
Knjiga A htela sam najavljena je ovako: “Nova knjiga Maje Solar predstavlja prvorazredni poetski događaj, iskorak kako u odnosu na autorkin dosadašnji opus, tako i u odnosu na srpsku književnost. Štaviše, sasvim je moguće da ni nemamo ime za ono što je Solar napisala i da se njeno delo nepokolebljivo opire svim kalupima i žanrovskim određenjima. Kontrapunkt poezije i proze pokazuje retku kombinaciju smelosti, umetničkog integriteta i lirske delikatnosti. Uspevajući da bude i tiha i bučna, poetična i politična, čulna i intelektualna, raspršena i fokusirana, knjiga Maje Solar ujedno je i živopisna studija nesanice i karneval identiteta u kome su nespokoji upareni s radostima. Fluidnost je sveprožimajuća, kako sa strane sadržine i forme, tako i u odnosu na jezik, jer stvaranje ovog dela predstavlja i jedan sasvim ličan poduhvat – pokušaj pronalaženja, odnosno, vraćanja sopstvenog jezika. Susret ekavice i ijekavice ne tiče se samo istraživanja izražajnih mogućnosti, već ima duboko identitetsko uporište, koje i obavezuje i oslobađa. Briga za jezik u kontekstu fizičke i duhovne insomnije poseduje i svojevrsnu erotičnost, koja je jedna od ključnih odlika dela. I ako se nešto može sa potpunom sigurnošću reći, to je da gotovo niko nije sa takvom ubedljivošću i odmerenošću pisao o ženskoj seksualnosti. Bilo da piše o lavirintima (istopolne) ljubavi ili o kartografiji žudnje.”
Maja Solar (1980, Zagreb) je doktorirala filozofiju. Piše poeziju i prozu, a bavi se i društvenom teorijom. Članica je kolektiva Gerusija i deo je uredništva medijskog portala Slobodni Filozofski. Objavila je tri zbirke poezije (Makulalalalatura 2008. (Brankova nagrada), Jellemzõ, hogy nem természetes (Naravno da nije prirodno) 2015. i Bez začina 2017), kao i poetsko-prozni eksperiment A htela sam (2022). U prvoj deceniji 2000-ih delovala je kao članica Centra za novu književnost Neolit, poetsko-političkog teatra Poetske rupe, te kao autorka i učesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvođenje poezije pesnikinja). Od 2007. do 2014. godine bila je deo redakcije časopisa za književnost i teoriju Polja. Od 2019. godine, zajedno sa Žakom Lučićem, uređuje i vodi poetski podcast Puna usta poezije.
Sa Sanom smo propitale svašta: od braka preko hijaluronske kiseline do koncepta književnih događanja.
Jubilarni deseti Poetomat donio nam je Tomislava Augustinčića koji je morao odgovoriti na vrlo teška pitanja Lare Mitraković.
Volite nas čitati i sudjelovati u našim događanjima i programima?
Podržite nas. Vaša donacija će nam omogućiti da i dalje budemo Booksa koju toliko volite.