Criticize this!: 'GrAD'

Marijo Glavaš. GrAD. Zagreb, Algoritam, 2012.

SUDBINSKA NEDOREČENOST gRADA

Zbirka pesama GrAD Marija Glavaša podeljena je u četiri ciklusa i nijedan od tih ciklusa nema blage veze ni sa jednim godišnjim dobom, Verdijem i sličnim analogijama. Ali, svaki od tih ciklusa na izvestan način otvara sledeći i svi zajedno zatvaraju jedno pesničko ostvarenje koje zbog svog urbanog vokabulara, savremenog sadržaja stihova i tematike, ne ostavlja čitaoca ravnodušnim.

Prvi ciklus pesama u zbirci, simbolično nazvan 'Žene' jeste najmarkatniji, što zbog svoje strukture, što zbog činjenice da je ponajviše progurao knjigu u književnu javnost ovih prostora. Premda u ovom ciklusu pesnik opeva isključivo muškarce, zbog naslova se može steći utisak da je napisan iz tzv. ženske perspektive. Međutim, otkrijemo li dublji smisao stihova autora, možemo se uveriti da je dominantna muška podtekstualna perspektiva u fokusu. Tako se čitav ciklus, grubo i krajnje neodgovorno (sa naše strane) može uporediti sa televizijskim reklamama za pivo, gde se takođe propagandni stroj obraća muškarcima, pokušavajući da simbolično uvede i žensku perspektivu, ali iznad svega toga ističe solidarnost, unificiranost i infantilnost fizički jačeg pola. Odemo li do kraja sa ovakvim komparacijama, možemo reći da generalizacija osobina muškaraca u Glavaševim stihovima vodi ka predstavi o jednom unimuškarcu (arhetipu savremenog muškarca), ka predstavi o nekakovom savremenom simboličnom Ahilu, hrabrom, sujetnom, nesrećnom, ponekad seksualno izgubljenom ali nadasve Ahilu u džepnom izdanju. Glavaševi muškarci su 'podstanari u vlastitim snovima', 'ostare kada im broj godina preraste broj cipela', prekršeni su i savijeni u kičmi kao pesnikov stih koji navlači pažnju na diskontinuitet tog zamišljenog muškog samopouzdanja. Ciklus jeste omaž savremenom muškarcu sakrivenom iza retorike velike maskularnosti, uzgred vrlo zastupljenoj na postjugoslovenskim prostorima. Međutim, kao što 'kolektivni muškarac' nije do kraja pojeo partikularnost pojedinačnih mužjaka ljudske vrste, tako i ciklus nije oduzeo partikularnost pojedinih pesama, odnosno mogućnost da svaku od njih pročitamo zasebno i nezavisno od ostalih.

U ciklusima 'GrAD', 'Rekonstrukcija (s)ličnosti' i 'Bonus tracks', Glavaš, prevazilazeći uslovnosti uobičajene poetske metafore, i insistirajući na pojedinačnim metaforama iz 'sume' vlastitog iskustva, nastavlja s traženjem nečega što bismo mogli okarakterisati kao modus vivendi vremena u kome živimo. U kakofoniji kapitalističkih potrošačkih melodija, pored izgubljenog muškarca izgubio se i grad, konkretno njegov rodni Split. U stihovima punim društvene angažovanosti grad plovi zajedno sa svojim ljudima, bez ikakvog cilja. Ispod naslova svih pesama u drugom ciklusu nalazi se podnanaslov u kurzivu. U naglašenosti slova tih podnaslova (koji su mahom oštriji, lucidniji i duhovitiji i od samih naslova) na simboličan, liričan način autor, čini se, pokušava da nam približi izvestan vrisak izgubljenih ljudi u moru novih ideologija, ali i vrisak izgubljenosti samog grada, koji je i na svom uopštenom planu pogubio smernice, ciljeve, svoje osnovne odlike i manire. Muškarci i grad u Glavaševim stihovima rezultat su novog doba, potrošačke partikularne i pre svega disperzivno sakrivene ideologije, rezultat besmislenog insistiranja u dnevnim novinama i medijima na tuđim intimnim događajima i crnim hronikama, kao jedine konstantne hrane savremenog čoveka. U tom kontekstu posebno je simptomatična pesma 'Autohtoni mali čovjek', gde autor svojim pesničkim postupkom poziva na mogućnost da "...djetetu na izlazu iz maternice umjesto palca u usta umetnemo papirić s brojem da što prije dođe na red..." U pesmama ovog ciklusa jasno je vidljiv angažovan pesnički metod, sasvim je ogoljena ogorčenost neoliberalnim kapitalizmom u balkanskom maniru, ali i autorov odnos prema birokratiji, reklamama, terorizmu, politici ili domoljublju, u uslovima nestajanja radničkih prava i surove feudalizacije od strane sumnjivo obogaćenih tajkuna.

Nakon rekonstrukcije ličnosti i personalnijeg pristupa u trećem ciklusu, autor je mirnijim tonom i pacifičnijom intonacijom ponudio bonus track ili dodak od tri pesme, koje su zapravo dopuna intimnosti pesnika. Međutim, postupkom eksplicitnog uvođenja otvorenog dijaloga sa Bogom, Glavaš je potvrdio jednu nit koja se provlači kroz čitavu zbirku – koketiranje sa religijom. Pored urbanosti, angažovanosti i subjektivnosti, veoma često u stihovima možemo sresti Boga, anđele, jevanđelje itd. Provlačenjem motiva Boga kroz svoj pesnički izraz, Glavaš uspostavlja novu ravan u svojoj liričnosti. Pored binarnog principa 1,2, u koji možemo uglaviti informatičnost savremenog doba, pesnik uvodi i odnos po vertikali, izvesnu filozofsko-religioznu bremenitost, koja se vešto skriva iza svakodnevnih tema životne kolotečine.

Poezija na postjugoslovenskim prostorima je kao vremenska prognoza, mestimična, maglovita, vrlo često u skladu sa 'globalnim zagrejavanjem' svetske poezije, ali neretko i anahrona te nezanimljiva. Ipak, Glavaševa zbirka odskače od dominantnih tokova poezije na ovim prostorima svojim specifičnim metaforama, komparacijama, analogijama i prevashodno svojim jezikom. Pesnikov govor je ekspresivan i saopštavajući, ali je daleko od uopštenog i prenaglašenog govorno-novinarskog idioma savremene poezije. Specifikum Glavaševih stihova sastoji se u tom karakterističnom jedinstvu značenja reči i njihove 'muzike', koja je u skladu sa savremenošću, direktna, oštra, kratka i (kao i njegovi stihovi) nekonvencionalna. Autor je u svoju angažovanost ubrizgao primerenu dozu humora, što je njegove stihove približilo zbilji u kojoj živimo i paradoksalno ih napravilo ozbiljnijima. Glavaš je svojom liričnošću smelo pregazio preko Hajduka, Torcide, grafita, malog makijata, velikih Hrvata... uopšte preko tranzicionog Splita, kao pravi gad iz grada koji radi i ne boji se gladi.

Piše: Dalibor Plečić
Foto: Poo-tee-weet? (flickr)

***

Tekst je nastao u sklopu projekta Criticize This! kojeg organiziraju Kulturtreger i Kurziv iz Hrvatske, SeeCult i Beton iz Srbije te Plima iz Crne Gore. Projekt se provodi u sklopu programa 'Kultura 2007-2013' Europske Komisije.

Tekst je financiran sredstvima Europske komisije. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost autora teksta i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledišta Europske unije.