O roditeljima i djeci

Način na koji je Emil Hakl ispričao svoju priču o roditeljima i deci neće se dopasti svima. Ovo nije delo za one koji još veruju da književnost treba da služi za umirivanje duha dok san ne padne na oči i da udobno prekraćuje vreme između nekih mnogo ozbiljnijih stvari. Hakl piše zanimljivo i duhovito, ali on ipak ne povlađuje slici sveta koju bi moderni konformisti hteli da izgrade za sebe. Svest njegovih junaka je nemirna, životi su im nesređeni u sadašnjosti i haotični u prošlosti, a ni od budućnosti se ničemu posebnom ne nadaju. Mir i sreća za njih se nalaze u odustajanju od prevelikih zahteva i pomirenju sa svojom nesavršenom prirodom. Ili bi bar mogli u tome da se nađu, jer do pravog pomirenja ipak ne dolazi.

Ovo je priča o ocu i sinu koji lutajući od jedne do druge praške kafane pretresaju svoje živote. Dok ih pratimo po uskim ulicama Praga, kao da u svakoj reči koju izgovore i u svakom koraku koji naprave osećamo da ih možda za sobom vuče moćna senka Leopolda Bluma. Uticaj Džojsa ovde je primetan i njega autor nije ni želeo da sakrije – uostalom, pisati o modernom svetu i prikazati sve krivudave puteve ljudske svesti posle Džojsa je teško uraditi na „nedžojsovski" način.
kultivisise.rs

Sa češkoga prevela Mirna Stehlíková Đurasek.