Antologija nove albanske književnosti Kosova Iz Prištine, s ljubavlju i antologije suvremene priče autora iz Srbije rođenih nakon 1970-te, Iz Beograda, s ljubavlju predstavljaju prvi pokušaj međusobnog upoznavanja autora dviju književnih scena nakon više desetljeća zatišja. Pisma koja objavljujemo stoje umjesto uvodnika u antologiji Iz Prištine, s ljubavlju (Algoritam media, 2011.).
Osmero autora/ica iz Antologije predstavit će se zagrebačkoj publici u sklopu Revije malih književnosti koja će se održati od 4. do 6. listopada 2011. u Booksi.
Dragi Jetone,
Leto ulazi u svoju najkritičniju fazu, političari su na svojim odmorima, novinari ne znaju više o čemu bi pisali pa izvlače stare kofere i objavljuju zastarele dokumente. U tim dokumentima, osim prašine koju bacaju ljudima u oči nema više ničega. Možda je ovo idealno vreme za posao koji smo otpočeli u martu ove godine, kada smo se sreli na Međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu. A gde bismo se inače sreli, jer danas komunikacija sa Kosovom funkcioniše uglavnom u jednom smeru, možeš prelaziti granični prelaz kod Merdara ukoliko imaš srpske papire, u suprtonom moraš ići nekim zaobilaznim putem... (Beograd, 13.8.2010.)
Dragi Saša,
Na ovaj ili onaj način, svi smo mi bili i dalje smo ‘gušteri’; gušteri juče u ratu i gušteri danas u miru. Bio je u pravu tvoj prijatelj iz vojske Beka Beriša! ‘Gušterski’ život nastavlja da nas prati, prijatelju...! Veoma je čudno što si svom pismu pisao o nekim stvarima o kojima sam, ja, svakako samo hteo da pišem, koje se ne mogu izbeći u jednoj komunikaciji ovakvog formata. Komunikacija, koja, veruj mi, već sada u prvom pismu ispunjava me jednim čudnim osećanjem, onakvim kakvu može imati čovek koji prvi put ulazi u zoološki vrt. Osećanjem, verujem i sa zadovoljstvom i bojažljivošću i iznenađenjem i optimizmom... Ali, sa zadovoljstvom pre svega... (Priština, 14.8.2010.)
Druže Jetone,
Oduvek me je zanimalo kako je vreme teklo s druge strane „zida“. Tvoje pismo me je vratilo u doba kada je „K.R.“ (Kosovo Republika!) bila jedna od mantri koja je ispunjavala ionako politikom prezasićeni vazduh mog detinjstva. Rođen sam u jednom mestu u centralnoj Srbiji, odakle je Beograd bio podjednako udaljen kao i Kosovo. I sve je tu stizalo kasno, filmovi, pop kultura, knjige i stripovi. Međutim, šifra „K.R.“ bila je jedna od onih informacija koja je pronalazila put i do dečjeg sveta. Zvučala je zastrašujuće, dok su je nakon Titove smrti izgovarali stariji ljudi. Unosila je nemir i Kosovo je u mojoj svesti postajalo potencijalno opasna zona iz koje je šifra „K.R.“ izrastala kao senka nekog „konačnog rešenja“ koje će nas jednog dana sasvim natkriliti... (Beograd, 18.11.2010.)
Dragi Saša,
Ova naša pisma, kao i mnoga druga kao što su naša, učiniće možda da ljudi nakratko zaplaču, ali, posle njihovog čitanja, pošto pripale po cigaretu, ponovo će se vratiti starim navikama u ovim krajevima: mržnji i zavisti…. Ipak, prijatelju, bar za nekoliko časaka nastupiće “zatišje oružja” i možda zbog toga baš i vrede. Negde sam pročitao da su nekada u nekom mestu, ne tako davno, robovlasnici u pozorištu iskreno zaplakali kada bi gledali neku bolnu priču o patnjama robova. Ali čim bi izašli iz pozorišta i vratili se kući, ponovo bi svoje robove premlaćivali od batina... (Priština, 29.11.2010.)
Dragi druže Jetone,
Noćas se ponovo pucalo ispod mog prozora. Taman sam pomislio da je to nekako prošlo ali zalihe pirotehnike, kao ni zaostalo oružje iz devedesetih, ne jenjavaju. Bile su neke akcije proteklih godina (mislim da je to jedinstven slučaj u ovom delu sveta) kada su na prvom kanalu Javnog servisa Srbije emitovani pozivi stanovništvu da se razoruža, tj. da preda sve one cevi koje su pretekle iz doba ratova, ubijanja, krijumčarenja i mržnje. Odziv je, čini mi se, bio slab. U nekoliko navrata sam video neke kadrove u udarnim informativnim emisijama kako tadašnji ministar unutrašnjih poslova obilazi neke gomile dugačkih i kratkih cevi. Imao je zadovoljno lice. Taj smešak, bio je punktum slike. Pomislio je valjda da razoružavanje teče kako treba. Međutim, dočeci Nove godine uvek umeju da iznenade, kao noćašnji na primer... (Beograd, 1.1.2011.)
Dragi Saša,
Preksinoć, na novogodišnju noć, u kući jednog rođaka kod koga smo bili u poseti, dok smo sedeli na krevetu, pod zadnjicama smo osetili nešto čvrsto; bio je to šaržer zaboravljenog kalašnjikova. Domaćini su ga učtivo uklonili, uz “oprostite, deca su ga ćušnula tu…”!.. (Priština, 2.1.2011.)
