'Najpodmuklije su one istine koje se uzimaju zdravo za gotovo, koje se podrazumevaju i protiv kojih se možemo boriti jedino upoznavanjem drugačijih ljudi i stanovišta, kultura, onih koji se u prvi mah čine daleko od onoga u šta smo verovali kao u dva i dva jednako četiri. Pisac Nenad Veličković je pravi lovac, zmaj-izviđač, za te slepe mrlje našeg vidnog polja, predrasude, bilo da su one vezane za nacionalistički diskurs, poimanje seksualnosti ili literarne vrednosti. Po stoti put, samo sada za e-novine, podseća nas ovaj pisac i predavač da se nacionalno ne mora poklapati sa nečijom kulturom, da ljudi nisu iracionalni po rođenju već to postaju vaspitanjem, da je jedna od najvažnijih stvari u vezi ma koje knjige namera autora, kao i da je analiza te namere, koja je uvek zemaljska, suština dobre kritike jer, naime, nema bezinteresnog stvaranja'. Cijeli intervju s Nenadom Veličkovićem pročitajte na Književnost.org.
Kad ste već na Književnosti, odvojite vrijeme i za intervju s našom dramatičarkom Tenom Štivičić. 'Atelje je jedna od prvih adresa na koju šaljem tekst. Naša saradnja počela je spontano i iz nje su nastale prethodne dve voljene predstave - kaže Tena Štivičić. - Inače, ovaj komad napisan je u Londonu, ali je prvo izveden u Zagrebačkom kazalištu mladih, pre dve godine. Predstava je i dalje rasprodata, dobila je dosta nagrada. Bila je prošle godine na 'Marulićevim danima', potom je otvorila festival u Vizbadenu, a zatim je i postavljena u njihovoj produkciji. Prvo izvođenje mi je uvek bitno, jer je na neki način bolno kao svako rođenje. Inače, Svici imaju dobru energiju i glumci vole tu predstavu.'
Ivančica Ðerić trenutno živi u Kanadi, a do sada je objavila zbirku pjesama i tri romana, od kojih je jedan, Bosanci trče počasni krug, bio nominiran za NIN-ov roman godine. Nova poezija Ivančice Ðerić uskoro će se pojaviti u izdanju kuće RENDE. 'Ivančica Ðerić piše o malim i velikim stvarima, o ratu i inatu, o stvarima prostote i momentima odluke, o porodici i propasti, o orgijama i oholosti Istorije. U vremenima kada se i naša stvarnost i naša nedavna prošlost rutinski i kukavički izbegavaju i falsifikuju, preuređuju i brišu spužvama nehata, ovakva poezija, ukorenjena u iskustvu, retka je i neophodna. Jer Ivančica Ðerić nije pesnikinja koje se stvarnost ne tiče. Niti je ta stvarnost od nas bilo kad bila udaljena.' Pjesme Ivančice Ðerić pročitajte na e-novinama.
Teofil Pančić piše u Peščaniku: 'Borisu je Tadiću bilo nekako malo da nam iz Egipta donese samo jednu sjajnu vest, pa nam je doneo dve. Vest prva: ura, Egipat neće priznati nezavisno Kosovo. Pa dobro, zar to nisu mogli da mu dojave e-mailom iz Kaira, nije morao da poteže toliki put samo zato? Kako god, ova je Objava izazvala erupcije oduševljenja širom Srbije; e sad, što vi te erupcije nigde niste uočili, to je zato što ste vi izdajnik i mrsko vam je sve srpsko. Inače biste ih videli, kao što će Oni Koji Treba videti i niz sličnih erupcija u neposrednoj budućnosti: Tadić i Jeremić posećivaće naizmenično Zemlje Koje Takođe Neće Priznati Kosovo, i radosno nam to saopštavati, recimo, u nedeljnom ritmu: jednom iz Ndžamene, pa iz Budžumbure, onda iz Abidžana, pa iz Minska... Dok se sve to obiđe, prođe i mandat u sreći i veselju.' Ostatak teksta koji, između ostalog, govori i o ulasku Republike Hrvatske u NATO, pročitajte ovdje.
Na kraju, preporučamo vam i razgovor s hrvatskim povjesničarom Ivom Goldsteinom za h-alter povodom izlaska njegove najnovije knjige Hrvatska 1918.-2008..
'U svakom slučaju, Miroslav Krleža je bio čovjek koji je umnogome odredio tokove hrvatske povijesti, puno više od njegova golog književnog opusa. Sukob na književnoj ljevici, u kojem on svakako nije izgubio, poveo je mnoge intelektualce mlađe generacije prema Krležinoj koncepciji društva humanističkijeg nego što je bilo staljinističko. U trenutku sukoba sa Staljinom jugoslavenski komunizam je, zahvaljujući Krleži, imao puno veći odmak od staljinizma nego što je to bio slučaj u nekim drugim zemljama.'
