Nikada ju nije zvala imenom, iako je možda trebala. Pred njom je nikako nije oslovljavala, dok je pred drugima govorila Ona. Ona je pobacala haljine. Ona se samo pretvara da nije situirana. Ona me vjerojatno mrzi.
Nakon požara, kada ju je opečenu posjetila u bolnici, nije se usudila izgovoriti joj ime. Bojala se da će joj pokazati svoje opekline, ali njoj nije bilo do toga. Bila je zamotana tek malo oko ramena, vrata i jedne ruke. Sve je izgledalo strašno, ali moglo je biti daleko gore da se nije izvukla kroz prozorčić ili da je išla spašavati djecu.
Malo je nedostajalo da je privuče k sebi i poljubi, ali zakazale su joj ruke. Nešto je škljocnulo u ramenu i ona je odustala. Okrenula je glavu na drugu stranu kao da ju vrlo slabo poznaje, kao da jedna drugoj nisu ništa.
***
Ružica Aščić
foto:
Jan Bommes
