Ugasio je playstation jer već je par puta u kratko vremena sijevnulo i činilo mu se kao da je grom blago zatresao kuću. Pogledao je na sat i nervozno ustao, napravivši par koraka prema prozoru. Na prozorskom pragu vidio je nedovršen sendvič, uzeo zalogaj i vratio ga natrag. Majka je ušla u sobu i pospremila donji veš u ormar pritom mu govoreći da je "obično malo prase" kad može tako jesti sendvič s prozorskog okna. On se nasmijao i opet pogledao na sat. Prišao je boksačkoj vreći pa krenuo lagano koljenima udarati, a zatim jače, mnogo jače, šakama. Zaustavio je vreću koja plesala, navukao rukavice i krenuo udarati pravilnije, smislenije, birajući poteze.
Nakon deset minuta odbacio je rukavice, a onda se skinuo do gola i preobukao u čistu odjeću. Do ormara je privukao tronožac, s vrha uzeo malu torbu i pospremio je u veću, naslonjenu na ormar. Izašao je iz kuće i majci samo viknuo da ide van. Ona je nešto nerazgovijetno opsovala, ušla u sobu, skupila ostatak sendviča i glasno rekla da "samo budala može po ovakvon nevrimenu ić vanka".
***
A.Z. Stolica
foto: Jurica Marković
Volite nas čitati i sudjelovati u našim događanjima i programima?
Podržite nas. Vaša donacija će nam omogućiti da i dalje budemo Booksa koju toliko volite.