Nešto se pokrenulo u mraku i ja sam umirila pokrete. U sljedećoj rundi tišine hrabro sam primila žičicu i gurnula je u bravu. Okretala sam i okretala dok nisam osjetila tkaninu natopljenu octom kako mi steže čeljust i obraze.
"Opet ti", rekao je razočarano, držeći tkaninu dovoljno labavo da me ne povrijedi i dovoljno čvrsto da ne uspijem progovoriti.
Niz stepenice se nisam otkotrljala kao klupko, sišla sam mirno, šaljući mu poljupce u mraku.
***
Ružica Aščić
foto: Marko Umičević
