Dragana Mladenović

Kanada

Uskoro 26
Zuba 27
2 izgubio u tuči
Ostale povadio
Cipele kožne 42
Zaljubljen bio
Sam
S vremena na vreme
Šema
Apetit nemam
Samo uz TV
Tamo su ljubazni
Želimo vam prijatno veče
Do viđenja
Laku noć
Fakultet ostavio
Prijatelja 2
Ostali se poženili
Obožavam fudbal
Pratim
U pošti 2 godine
Šalter 8
Vraćam se u 3
Mama bolesna
Ručak
U video klubu 346
O Kanadi
Sve znam
Sestra tamo
Muž Kanađanin
I David
Napunio 5
U biblioteci 2563
Sanjam
Automobile
Gradove
Ni ružan ni lep
Registarske tablice Nemam
Pešak
Autobusom 43
I svašta želim
A ništa
U Kanadi je sunčan dan
Celzijusovih 30
I sve devojke
Mirišu

Uskoro
Više neću biti tu
Svega 26

RASPAD SISTEMA

Belo telo

Ostane gomiletina
Bespotrebnih stvari
Ako si na vreme mislio
Kuća na moru osvetljena gajba
Garaža kola i svežanj šuštavih
Novčanica ostanu
Neizgovorene reči i
One koje nikada nije trebalo reći
Fotke časopisi knjige isečci iz novina
Poslagani po hronološkom redu
Ostanu otisci prstiju po tastaturi
Korici hleba i šolji
Ulegnuće u krevetu fotelji
Mnoštvo neostvarenih mogućnosti
Neisprobana tela
Nedefinisani odnosi
Dlake u slivniku
Ostanu božjaci
Da umesto tebe prošetaju tvoje
Omiljene cipele iz Trsta
Bez predstave kakav je bio taj dan
Ispod velikog suncobrana na terasi
Ostanu oni koji te se ponekad sete
I oni koji nikada ne prestaju
Ostane griža gorčina strava
Bez tebe ostaju navike
Ritualno ispijanje kafe
Šetnje pored reke
Seks na
Cvetnom tepihu
Ostane i
Jedno jutro na stanici
Jedno poslepodne u kristalnoj vodi
Jedno veče u naručju
Večeri u naručjima
Ostaju zidovi
Beli

TVORNICA

Akcioni kongres kulture

Da bi radnik
U samoupravnom sistemu
Postao
Čovek
Ono radnikovo ljudsko
Mora da shvati umetnost i kulturu
Tako će trudbenik
Proleter
Prepoznati na ulici
Metonimiju
Tako će postati
Samostvoren
Nedovršiv
Tako će s poštovanjem
Rukopljesom pozdravljati
Delegate
Istinu vam kažem
Tako će i radnik
U samoupravnom sistemu
Postati
Čovek

Zapisi na marginama

pritisak pada, bubri u ušima: krenite ka liftu, uhvatite se za držače, ostavite kofere, krenite polako, pomno pratite moj glas, pratite uputstva,
pratite plave strelice, linije na cesti, zgodne devojke, usredsredite se na njihove listove, mrežaste čarape, potpetice, pomno pratite moj glas i dišite
dišite duboko, dišite jer prošlo je, najgore je uvek iza nas, prošlo je

ja sam vikar u stapama
ja sam sastavio ovu belešku

godine 7095. glad je bila
velika kao oči
u vukova kao mržnja u čoveka
ili duša

velika glad

trećeg dana od uskrsa
na žito se spustio sneg

izujte čizme, opustite trupine: ja sada idem, odlazim, tako posle disanja reći, ja sada idem, ničega nisam željan, kocka sam šećera, hleb pod nepcima, cisterna puna mleka. pomno pratite moj glas: izdišem lagano, udišem baš kratko, mislite na dodir: dišem, dah je u meni, ja sam samo dah, a sada idem, odlazim

čujte veliko čudo
godine 7124. bila je
poplava popovog polja
nosila je kuće kamenje i ljude
to nije bilo u umu
to nigde nije bilo
a došlo u popovo polje
u novembru

progutajte tabletu, oslobodite vrat, izgovarajte lepe reči: sada sam u svom srcu, ja ljubim te obožavam, odvedi me. iz misli odstranite fotelje, stolove, stolice i kamenje da seme izbije, ja ljubim te obožavam. pomno pratite moj glas: ja sada idem, radostan

v leto 7131. bist v manastir
velika skrb
dojde voda kosatica
velmi silna
velmi strašna i
otnese igumana i
otnese sve sasudi iže behu i
otnese pet kelijah i
donese bolezni mnogie skrb
dojde voda na manastir
meseca julija
na položenije svetija rizi i
pojasa

raduj se marijo, idem. produžite vreme za jednu sekundu: zemlja, voda, vatra, žuto, belo, plavo, svet. dišem, dah je u meni, ja sam samo dah, koncentrišite se na glas: odlazim, prošlosti više nema, budućnosti već odavno nije, raduj se

da se zna
godine 7132.
izlila se reka kosatica
pokosila tek uzrela žita
bujica je bila tako
divlja
kao nikad od postanka sveta
nosila je četiri ćelije
i ćeliju dragog igumana
i uz to je i gostinsku sobu
to je došlo u četvrtak
3. juna
ja zapisah da je za sećanje

izbrišite sećanja, pratite uputstva, pratite lepe devojke, njihove mirisne tragove, njihove tragove i lezite, lezite na leđa, polako otvarajte usta: udišem lagano, izdišem baš kratko, riba sam, voda, bakterija, dah, odvedi me: iz rasutosti ja hrlim iz rđavog u jedno jedino jedno, odvedi me

1690. na žito je pao sneg
i pojavila se
glad
ljudi su umirali
gde god se išlo bilo je mrtvih
i nikog nije bilo da ih odnese
te godine jeo se lipov cvet
i kora s drveta opiljci
i zdrave mačke i bolesni psi
a onda nas je 1. aprila
prekrio crveni sneg

odvedi me, kažeš, a vidi: u mojoj ruci – o kakvo čudo! – tvoja tanušna ruka.
pomiluj me, kažeš, a vidi: u mojoj ruci tvoja mršava leđa. prevezi me, kažeš, a vidi: nosim te, voda duboka. poslušaj moj glas: lezi na leđa, lezi mi na dlan, lezi mi. izranjaš u novo uranjaš, ti spavaš, spavaš, spavaš

u godini 1710.
zavladala je takođe
užasna kuga
oh tada izgubih sina andru
i prelepe kćeri
saru i sandu
zagrli me

voda duboka. bar usta drži otvorena, ako se čulo za poeziju spustilo u karlicu, bar usta drži iznad vode. ne ritaj se, ne paniči, spavaš, dobro je: najgore je uvek iza nas. diši, diši kao fetus. ponavljaj za mnom: dobro je, još jednom, dobro je, još jednom, dobro je

20. januara 1717.
palo je brašno sa neba
ljudi su ga
zgrtali sa leda
to što je palo na zemlju
nije se znalo šta je
prašina da li blato
il brašno
bože me sačuvaj
bila je sušna zima
bilo je mnogo riba

jedan dva tri, probudi se. tako je, diši: diši kao fetus, šest udaha šest izdaha iznutra, bez panike, ne plaši se, osećaš, voda ti dopire do lopatica, u vodi si a vazduh je u tebi, opusti se, počni da dišeš kao fetus, poslušaj moj glas: udišem lagano, izdišem baš kratko; toplo je, osećaš, sve nas je obuzela toplina

zima 1731.
nije nam ostavila
ništa
odnela je povrće
pčele životinje nije nam ostavila
ništa
ima 38 godina
otkako sam u manastiru
i nikada dosad
toliko gladan nisam usnio
toliku lepotu

***

Dragana Mladenović rođena je u Frankenbergu 1977. godine. Objavila je zbirke pjesama Nema u tome nimalo poezije (2003, 2004), Tvornica (2006), Asocijalni program (2007) i Omot spisa (2008), art book Raspad sistema (2005) s vizualnim umjetnicama Šejmom Prodanović i Milicom Rakić te koautorski samizdat Neofetus s Ivanom Tulićem i Predragom Almažanom. Pjesme su joj objavljivane u književnim časopisima i dnevnim novinama. Za prvu zbirku poezije dobila je nagradu Smederevskih pesničkih večeri te Gradske biblioteke u Pančevu, za kratku priču dobila je nagradu Laza Lazarević u Šapcu te nagradu časopisa Ulaznica iz Zrenjanina. Radi u tjedniku Pančevac. Živi u Pančevu.