Pisci su, obično se kaže, čuvari jezika. U njihovim rukama ili, tačnije rečeno, u njihovoj mašti i u njihovim ustima, jezik se pokazuje u svojoj grandioznosti i lepoti.
Dobar primer za to su Rilkeove Devinske elegije i Joyceov Uliks – ta dela ne zvuče beskrajno savršeno samo na jezicima na kojima su napisana, tj. na nemačkom odnosno engleskom jeziku, već i na svim jezicima na koje su potom prevedena. Dovoljno je da pomislim na prvi stih Rilkeove poeme u srpskom prevodu – Ko bi, da kriknem, ko bi me čuo iz četa anđeoskih – i celo moje telo ispuniće se ushitom.
Sada, međutim, ne nameravam da govorim o jezičkom ushićenju već o jezičkom očajanju. Primer koji ću navesti ne može se porediti sa kristalnim strukturama Joyceovog i Rilkeovog stila, ali stvari se sređuju od temelja i tamo gde temelji nisu dobri, vrh će morati da bude nakrivljen ili da se nelagodno ljulja.
Kada je reč o kompjuterizaciji sveta, nikako ne ubrajam sebe u jezičke čistunce i uvek ću pre reći da sam 'izguglovao' nešto ili nekoga na Internetu nego da sam 'pretražio' Internet u potrazi za nekim ili nečim. To ću reći čak i ako sam koristio neki drugi pretraživač, a ne stari, dobri (i katkad nevaljali) Google.
Drugim rečima, ne smeta mi većina tih tuđih reči koje su se uvukle u naše jezike i razbaškarile se u njima kao da su se njihovi koreni oduvek tu nalazili. Međutim, postoji jedan glagol koji je doslovno preveden na hrvatski i srpski jezik, i koji - svaki put kada ga čujem – osetim kao udarac u pleksus. Reč je o engleskom izrazu to work from home koji je u verzijama na našim jezicima postao 'raditi od kuće', odnosno 'raditi od doma'.
I dok je engleski izraz potpuno jezički opravdan – jer na tom jeziku na isti način možete reći da radite na raznim drugim mestima – srpski prevod, a verujem i hrvatski, zapravo nema nikakvog smisla.
Šta zapravo označava taj izraz 'raditi od kuće'? Ljubiteljima kompjutera i znalcima kompjuterske tehnologije taj izraz je savršeno jasan – on se najčeće koristi da bi se opisali poslovi ili radni zadaci koje ljudi mogu da rade u svojim domovima, ostajući za to vreme neprekidno povezani mrežom Interneta sa svojim klijentima, kao i sa firmom za koju rade.
Nerazumljivo je, u stvari, zašto im nije bio dovoljan već postojeći izraz, tj. 'raditi u domu' ili 'raditi kod kuće', odnosno zašto se smatra da reči 'od kuće' podrazumevaju uključenje u svetsku kompjutersku mrežu? Za jednog čuvara jezika to je samo loše odabrani modifikator glagola 'raditi'.
Naravno, moguće je da grešim u ovom mom tumačenju, ali ako ste izabrali ulogu čuvara jezika, onda morate bar nekada da pokušate nešto da učinite na planu zaštite svog jezika. Čitaocima prepuštam da ocene da li bi (po uzoru na 'raditi od kuće') imalo smisla reći, na primer, dajem časove kreativnog pisanja od kuće?
Ja sam ipak za staromodno održavanje časova kod kuće, u svom domu.
***
Tekst je nastao u sklopu projekta Prošireni estetički odgoj (Aesthetic Education Expanded) koji je financiran u sklopu programa 'Kreativna Europa' Europske unije.
Foto: Alberto / Flickr
