Kvaka 22

Tako je priča o Vossarianu, članu posade bombardera koji se na sve mile načine pokušava osloboditi obaveze (obveze?) letenja, u kratko vrijeme dosegnula višemilijunsku nakladu. Do danas je to najčitaniji američki roman o Drugom svjetskom ratu, a naslov Kvaka 22 postao je, i ostao, općeprihvaćeni izraz za frustrirajuće bezizlaznu situaciju. Ovaj vrhunski postulat vojne logike u knjizi je ovako pojašnjen:
»Bila je tu samo jedna kvaka, i to Kvaka 22, koja je specificirala da je skrb za vlastitu sigurnost pred opasnostima koje su stvarne i neposredne proces racionalnog duha. Orr je bio lud i mogao je biti pošteđen letenja. Trebao je jedino zatražiti da bude pošteđen; ali čim bi zatražio, ne bi vise bio lud i morao bi još izvršavati borbene zadatke. Orr bi bio lud kad bi još izvršavao borbene zadatke, a duševno zdrav kad ih ne bi izvršavao, ali ako je bio zdrav, morao ih je izvršavati. Ako ih je izvršavao, bio je lud pa nije morao; ali ako ih nije htio izvršavati, bio je duševno zdrav i morao je. Vossarian je bio duboko potresen apsolutnom jednostavnošću te klauzule Kvake 22 i zazviždao je u znak divljenja.«

Na tvrdnje nekih svojih sugovornika da nikad više neće napisati tako originalan i dobar roman kao stoje Kvaka 22, autor je lakonski odgovorio: »A tko je napisao?« Uostalom, kako je do svega toga došlo, objasnio je najbolje on sam u predgovoru koji je napisao mnogo kasnije i koji i naši čitatelji mogu pročitati u ovom izdanju...