Nije svaki dan Božić
Dok je sunce lagano tonulo u more i bojalo ga bakrenim nijansama a galebi se karali, Tonći se ručnikom brisao oko jaja.
- Ala, prika, šta bi jon radija? – rekao je gledajući Čehinju u pink-blonde izdanju koja je upravo izlazila iz vode.
- Staro! – rekao je Marin i dodao mu đoju.
- Daj, nemoj srat! Jebeš me ako ima više od dvaespet.
- Pa staro, govorin ti.
- A ti ka, ne jebeš ništa šta je izašlo iz kolica?
- Tajland, stari, Tajland je zakon! – uzdahnuo je Marin.
- Znan, boga ti, bija san tamo nema po godine. Ne moš jebat ništa priko dvaest i pet, ni da oćeš.
- Jebate, uša san bija u tu javnu kuću i odma ji se deset posložilo. Nijednon priko osamnest, taman propupale. I, izabra jednu i, ono, pukli se, a ova da će me doma odvest, da jon dođen na ručak u matere.
- Je, istina. Puni tretman, čoviče. Ja san svojon obeća nove rabatinke kad se drugi put iskrcan tamo. I bratu jon patike.
- Ti, ono, na kemiji navigaš?
- Je. Dobra je lova, ali ne smiš se zajebavat. Nije ka na običnomu tankeru – ono, svi se zajebaju, puše i jebe in se. Čoviče, iman doping-test svako dvi sedmice ka da san Ben Ðonson, u pizdu materinu. Jebate, po dvaest dana ne vidiš kopna, a ne smiš đoju zapalit. Da popizdiš!
- Zajebano, stari!
Sunce je već duboko uronulo u more bojajući ga još brončanijim nijansama, galebovi su se i dalje karali a Čehinja je, sad već odjevena, s torbom na ramenu prolazila ispred štekata u kojem su Tonći i Marin, onako napušeni, pili već treće pivo dok im je ljetni povjetarac lagano hladio jaja.
- Amsterdam, stari, Amsterdam je zakon! – ponavljao je Marin još otkako je povukao prvi dim.
- Je za drogirat se, ali za jebat, nije Tajlandu ni do kolina.
- Dobro govoriš – potvrđivao je Marin.
- Triba pazit u pizdu materinu.
- Šta pazit?
- Da vidiš šta mi se kapi od makinje dogodilo tamo.
- Šta?
- Vozili smo bili iz Amerike, a to traje u tri pizde materine. Još zima, taman prid Božić. Satra nas Atlantik, čoviče. Svi ludi došli u Nizozemsku. I to taman na Badnji dan. A u Amsterdamu – ludilo! Mislin, tamo ti je praznik svaki dan, onda kad bude baš ono neki praznik, to ti je onda ka... ka dva praznika u isti dan.
- Dobro, boga ti, skrati. Šta je bilo s kapon?
- Čoviku taman počinja dopust. Ono, triba se iskrcat tu pa avijonon doma. Mi čekali ukrcaj, imali smo đir do Afrike doli.
- E.
- I, normalno, kako nema doping-testa misec dana, kapo ti drito s broda u šoping. Počeja se gazit u tri popodne. Ali svime – trava, hašiš, koka...
- Šta, sam?
- Ma kurac sam, samo mi nismo smili pušit i drogirat se pa smo samo pili. I ništa, sili u jedan shop i udri. Onda počeli pivat božićne... Ono, baš nas krenilo. Krenili častit ljude, uzeja nas ti Božić malo. Kad, jebate, nije prošlo po ure, došla nan kurba jedna. Ono, kad je vidila da častimo. Prikačila se ka kajić za spašavanje.
- I?
- I tako, pivamo, pijemo, a kapo još puši i šmrče. Boga mi, oko deset, jedanest uri nije zna di je. Ono, skroz se ubija. Znaš, boga ti, kakva je droga tamo.
- E.
- I uvatije tu kurbu i amo. Mislin, drpali su se cilo popodne, ali mu je tek oko deset valjda došlo do mozga da bi je moga i potegnit.
- Dobro, Gospe ti, oš mi reć više šta je bilo?
- Čekaj, boga ti! I, ka, izašli vani, traže di će i na kraju ušli u neki park. A park blizu neke crkve. I ono, normalno, ova mu najprije počela pušit. I tako ti on gušta, a iz crkve, kaže, čuje zbor kako piva Tihu noć.
- Na nizozemskom?
- Ne, na turskomu, Isusa ti. Normalno da na nizozemskom. Kaže čovik da mu je to najbolje pušenje u životu!
- Šta, ka, zbog Božića?
- Me ne. Nego kaže da je znala svaku onu pravu točku di triba liznit i uprit malo jače. A zube da nije ni osjetija.
- A to jon je posa, jebiga.
- I napalija se i, ono, oće je jebat, a ova se okrenila i ne da nego na stražnji ulaz. Razumiš, naslonila se na tu klupicu, malo spustila veštu, okrenila mu se, namistila ga i upri. A mrak, ono, niš se ne vidi.
- E, i?
- I, ništa, ovi razvaljen, boga ti, isti mu kurac. Uvalija ga i deri, brale. I dere lola, ovi iz crkve pivaju, on gušta, a onda je krenija vatat rukan od naprid. A sise, tvrde ka dva baluna. Onako, rukometna.
- E?
- I krenija on rukon niže, a doli stari, mrcina od cirka dvaest centi, stoji drito ka jarbol, bog te jeba.
- Sereš!
- Gospe mi! Čovik potega transvestita. Na Badnji dan.
- I je li mu pa kad je skužija?
- Kurac moj mu je pa. Bija je totalno zavidan i konta valjda - platija san, ni mi pa, i nastavija ka da ništa nije bilo. Kaže da mu je bilo zakon.
- Šta je peder, jebate?
- Ma mislim, nije. Ono... Tako kaže.
- Čudno mi je to. Mislin, ako nije peder.
- Jebiga, znaš da se na Božić događaju čuda. Ovo je valjda bilo njegovo.
- Kakvo čudo, jebote!
- Pa znaš u filmovin, uvik se dogodi neko čudo na Božić i onda posli njega ljudi nešto, ka, shvate.
- Pa štaš svatit iz toga šta si potega transvestita?
- Ne znan, jebiga.
Muk. Marin i Tonći gledaju u daljinu. More postaje sve brončanije, galebi se karaju sve glasnije, ljudi na plaži sve je manje.
- Čekaj – kaže Marin – Meni tu još jedna stvar nije jasna.
- Reci.
- Čovik se falija posli sa tin i reka da mu je bilo zakon?
- E.
- Tonći, boga ti, nemoj meni srat! Koji bi se to kapo od makinje falija sa tin?! Pa cila posada bi ga zajebavala.
- Pa... ne znam... mislim... tako je bilo.
Marin ga gleda. A onda mu se osmjeh razvlači facom.
- Jebote, ti si potega transvestita.
- Vidi ga šta je u kurcu! Nisan, boga mi!
- Je, dobro je, nisi.
- Nisan matere mi!
- Dobro je, nisi.
- Vidi budale!
- Dobro je.
Četiri sata kasnije, mjesec boja more srebrnim nijansama, a umjesto karanje galebova čuje se zvučnik iznad štekata.
Jugo će kažu oni šta vide
da ponovo krećem na put za nigdje...
Tonći pije pivu i češka se po jajima buljeći u hrpu mahom uvoznih dekoltea.
- Eno ti ona Čehinja od danas. – kaže Marin – Osim ako...
- Aj ne seri. Nisan!
- Dobro je, nisi.
- Oćemo jon uletit? Da ti dokažen!
- Staro.
- Ne seri!
Dolaze do nje.
- Haj, vi so ju on d bič tudej. Mejbi vi kud drink samting tugedr? – uleće Tonći.
Ona se nasmije.
- Okej, aj vil hev a bakardi-kola.
Tonći namigne Marinu i odlazi do šanka.
- Ju hev a najs frend – govori ona gledajući prema Tonću.
- Hi z okej, piti hi z not norml.
- Vot?
- Vel, hi z a sejlor end lajks tu fak transvestajts ol araund d vrld.
- Rili? – govori ova začuđeno - End ju?
- Ajm hiz grlfrend.
- Ju a sač a lauzi lajr – govori ona i počinje se glasno smijati.
Dva sata kasnije, Tonći na kamenu žvače Čehinju dok mjesec boja more još srebrenijim nijansama a njena ruka mu poput povjetarca lagano gladi jaja.
Uvlači joj ruku pod majicu, gladi joj sise, a onda je lagano spušta prema dolje. Prelazio joj je rukom između nogu kao da traži nešto, ali to nešto što je tražio ovog puta nije bilo tamo.
- Jebiga, nije svaki dan Božić! – promisli, a onda nastavi kao pravi morski vuk koji zna da ljubav, kao ni more, ne poznaje granice. Trebalo je samo malo božićno čudo da to shvati.
Vlado Bulić
