KRITIKA 141: Mića Vujičić
Osnovni problemski čvor romana predstavlja pitanje identiteta, koje Vujičić zapliće nenametljivo, ali dosljedno.
KRITIKA 140: Sibila Petlevski
Iako naslov 'Bilo nam je tako lijepo' nosi u sebi melanholičnu konotaciju, čitav roman bi se pre mogao posmatrati kao ironizacija ove rečenice.
KRITIKA 139: Zoran Krušvar
Krušvarov junak Anđelko, nije ništa drugo do 'papirni junak', protagonista sa velikim 'P', odnosno puka literarna konstrukcija.
KRITIKA 138: Robert Perišić
U 'Uvodu u smiješni ples' za protagonistu, tj. samog Perišića biti slobodan znači živeti 'male slobode'.
KRITIKA 137: Antonija Novaković
Mali deo tekstova u knjizi predstavljaju priče izuzetno visokog kvaliteta, a dobar deo predstavljaju prozne crtice kojima često nedostaje jasna motivacija.
KRITIKA 136: Nikola Petković
Sukob i izgradnja vlastitog identiteta neke su od osnovnih tema knjige koje se reflektiraju i obnavljaju na jezičnoj, formalnoj razini.
KRITIKA 135: Ante Tomić
Da li je kolaboracija advertajzinga i književnosti moguća? I čemu to uopšte služi?
KRITIKA 134: Veselin Marković
Marković se fokusira na 'univerzalnu Drugost' istražujući jedinstvena iskustva koja tvore pojedinca i koja ga obilježavaju kao različitog od ostalih.
KRITIKA 133: Bora Ćosić
Autor uspeva da izbegne sve one jevtine podmetačine na koje pristaju toliki dečiji pisci kad pišu o svom detinjstvu.
KRITIKA 132: Milana Vlaović
Paradigmatski lik žene kojeg Milana Vlaović uspostavlja u svom romanu, nije osobito pametan tip žene.
KRITIKA 131: Borivoj Radaković
Na tekstu je rađeno upravo onoliko koliko je bilo potebno da se on upriliči za večernju zabavu srednjeg sloja u Zagrebu ili bilo gde drugde na ovim prostorima.
KRITIKA 130: Miroslav Krleža
Trideset godina nakon Krležine smrti sve "u ovoj našoj jadnoj maloj austrijskoj garnizoni" nepopravljivo je isto.
KRITIKA 129: Arsen Oremović, ur.
Pogled je bačen na završene priče i zaključene kolekcije, a ima i ponešto od prijateljskih polemika o boljim i lošijim albumima, muzičkim ukusima i starenju.
KRITIKA 128: Rade Jarak
Crvena nit autobiografske knjige Radeta Jarka nije toliko njegov bogat kopulativni život i evropske erotske avanture već stara dobra i patetična potraga za ljubavlju.
KRITIKA 127: Goran Ferčec
Ono što izdvaja Ferčecov roman u odnosu na brojne ratne romane je snažan, ličan, egizstencijalistički pristup.
KRITIKA 126: Mirko Kovač
Eseji Mirka Kovača predstavljaju književno svedočanstvo istorijskog perioda koji je nastupio raspadom Jugaslavije.
KRITIKA 125: Franjo Janeš
Zaplevši se u raspetljavanje narativa, autor je zaboravio na ono što je činio tokom pripovedanja – na zadevanje, podsmevanje, cinizam, ironiju i satiru.
KRITIKA 124: Vladan Kosorić
Homerski su mitovi za pojedinca, kao i za društvo, daleko zdraviji od Sokratove dijalektike.
KRITIKA 123: Josip Mlakić
Poopćavanje rata koji nedefinirano čuči u pozadini i natkriljuje sve postupke junaka danas više nije dovoljno . Niti zanimljivo.
KRITIKA 122: Miljenko Jergović
'Psi na jezeru' ne donose nikakav pomak u ideološkoj dimenziji autorske poetike, a ne donose ga ni na njenim drugim planovima.
Najčitanije
- Richard Dawkins i žudnja za korektnošću
- Dr. Ostojić: anarhija u tramvaju
- KRITIKA 179: Tamara Bakran
- Uživanje u trashu
- KRITIKA 180: Darija Žilić
- Začitavanje: 'Enigma Ulice bijelih kaputa'
- Subversive u zemlji nepismenih
- KRITIKA 181: Vanda Mikšić
- Začitavanje: 'Odred za baštinu'
- Dr. Ostojić: doživljaj planine